Увод у политичке науке
Нема података
Уписан први семестар.
Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Увод у политичке науке један је од темељних политиколошких предмета и због тога се изучава у првој години студија. У оквиру Увода у политичке науке студенти се упознају са основама науке о политици и најважнијим политичким феноменима. Ријеч је појавама попут политике, државе, моћи, демократије, елита, идеологије, партија, лидерства, политичке културе и глобализације. Основни циљ предмета Увод у политичке је да оспособи студенте за даљи рад и савладавање осталих политиколошких предмета.
По успјешном завршетку предмета Увод у политичке науке студент стиче и развија одговарајуће знање и способности неопходне за даљи наставак студија у оквиру уписаног студијског програма.
1. Проблем дефинисања политике
2. Античко и средњовјековно схватање политике
3. Нововјековно схватање политике и савремени изазови политике
4. Држава
5. Облици државе
6. Моћ
7. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум)
8. Демократија
9. Елите
10. Идеологија и идеологије
11. Политичке партије
12. Лидерство
13. Политичка култура
14. Глобализација
15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум)
Кецмановић, Ненад (2009) „Политика, држава и моћ: студије из политичке теорије“, Чигоја штампа, Београд
2. Кецмановић, Ненад (2011) „Елементи владавине: студије из политичке теорије“, Чигоја штампа, Београд
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова.
Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова.
Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
