Системи информисања

У оквиру овог предмета изучава се структура активног, институционалног и пасивног, ванинституционалног дела информационо-комуникационог система (ИКС). Као активни агенси ИКС-а представљају се држава (као извор информисања, као регулатор за сферу информисања и медија и држава као субјект у међународном комуницирању), потом политичке партије (настанак, активности, циљеви, предизорно и изборно деловање, спиновање и политичка комуникација) и религијске организације као активни чиниоци ИКС који могу да утичу на обим и трајање информације. Поред тога, предмет обухвата и наставне целине које се баве последицама деловања оглашивача, рекламне индустрије и ПР на медијску продукцију и новинарско поље деловања (Пјер Бурдије). Примајућа структура ИКС анализира се као сегмент који поседује мању комуникациону моћ и која представља поље човековог избора, односно право на учешће или искључивање из процеса друштвене и политичке комуникације. У оквиру ове структуре разматрају се три врсте колективитета који се међусобно квалитативно разликују: маса, публика и јавност.

Студенти ће се упознати са широким контекстом савременог тумачења информационих система као институционилних и ванинстиуционалних сегмената друштва. Упознаће се са неким најважнијим моделима друштвеног комуницирања, како би боље разумели структуру и процес друштвене комуникације. Студентима ће се дати на увид савремена тумачења државе и њене улоге у медијској сфери, те ће студенти моћи да препознају нека мање видљива деловања у сфери медијске и политичке комуникације. Изучавање природе деловања политичких партија и њиховог међуодноса са медијима и јавношћу, студенти ће кроз теоријску анализу и симулацију ситуација, бити оспособљени да у друштвеној стварности препознају нек важан појаве које утичу на квалитет јавног и масовног информисања; као што је појава спиновања, притисака, „побуне масе“, фрагментиране јавности и друго.

1. Информационо друштво; одређење кроз историјски приступ
2. Теоријски приступ информационој технологији ( детерминизам и инструментализам)
3. М. Хајдегер и Ж. Елил и однос према технологији
4. Критичка теорија технологије; Фуко и Маркузе
5. Улога медија у информационом друштву
6. Претпоставке и настанак информационо-комуникационог система (ИКС). Сапирова подела. Кастелсова схватања феномена дуалног града.
7. Дефинисање појма и предмет изучавања ИКС. Модели ИКС система.
8. Детерминанте ИКС. Држава и медији; држава као извор информација и држава регулатор. Држава у међународној комуникацији.
9. Друштвене групе као детерминанте ИКС; оглашивачи, новинари, ПР.
10. Феномен спин доктора и политичка комуникација. Колоквијум 1
11. Власници капитала и оглашивачи у ИКС.
12. Религијске организације као агенси ИКС.
13. Мањине и медији, медији мањина.
14. Професионалне групе комуникатора.
15. Маса, публика, јавност као примајућа структрура ИКС-а
16. Колоквијум 2.

1. Татјана Тапавички Дуроњић (2017). „Дигитални информациони системи, медијски приступ“. Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци: Бања Лука. Суботић, Оливер (2011). ”Информационо контролисано друштво”. Београд/Стари Бановци: Бернар. Мирољуб Радојковић / Бранимир Стојковић, (2004). „Информациoнo-комуникaциони системи“. Београд: Clio. Допунска литература: Слободан Рељић, (2013). Криза медија и медији кризе. Београд: Службени гласник. Љубиша Деспотовић и Зоран Јевтовић, (2019). „Геопол

2. Todorović, L.A. (2017). "Diskurs novih tehnologija", Beograd: Clio.

Присуство у настави: 5 бодова, 5 бодова активност студента Колоквијуми : до 20 бодова сваки.
Завршни испит: 50 бодова. Израда практикума или семинарског рада до од 5 до 10 бодова. Овај вид студентског рада није обавезан и омогућен је као могућност да се надокнаде бодова у неким другим сегментима студентског рада.
Пролазна оцјена се добија кумулативним сабирањем бодова.

Настава на предмету се изводи у форми предавања по принципу ex cathedra, али комбинована подстицањем студената да партиципирају у разговору о теми. Интерактивнст је континуирани циљ и метод деловања предавача. Сва предавања се презентују мултимедијално, уз помоћ компјутерских презентација, филмова, трјелера, аудио и видео записа и слично. У наставном процесу 10% времена предавача може бити уступљено студентима за самостално излагање теме