Литерарно новинарство

Основно усмерење у оквиру предмета јесте развијати способност студената да у конструкцији медијске форме и у приређивању медијског садржаја, примене што више адекватних елемената лепог и креативног писања, а кроз равнотежу фактографије и дескрипције и уз адекватну примену стилских фигура, поступка фокализације, угла трећег лица, онлајн приче и друго.

Студенти ће имати прилику да слушају о значају вештине писања новинара-писца кроз фаворизовање детаља, оригиналности и динамике, те о потреби употреби различитих хибридних и књижевних форми писања садржаја у литерарном новинарству.
Студенти ће моћи да разликују публицистичку нарацију од књижевне литературе у форми приче, али ће имати прилику и да разумеју да је литерарно новинарство хуманизована и естетизована форма савременог новинарства које унапређује технике писања у новинарству приближавањем књижевности.

Значење појма наративно новинарство (теоријски приступи: Светлана Алексијевић, Ана Политковскаја, Рудолф Г. Вагнер, Педро Роса Мендеса, Волт Харингтон, Норман Симс, Соња Парат, Жан Вит, Џос Кајтнер)
2. Нарација у новинарској публицистици (Хартсок, Шадсон, први талас у 19. веку)
3. Едвард Скрипс и оријентација према „малим причама“
4. Субјективност у наративним формама писања; Том Вулф у наративном новинарству
5. Други талас наративне публицистике (Норман Мајлер, Џон Фанте и Џоан Дидион)
6. Наративна публицистика Трумана Кeпота и публицистика Боба Бјекера
7. Утицај документарног романа и филма на литерарно новинарство
8. Феномен Мајл-Мур и гонзо
9. Форме кратке приче; репортажа, репортажа у првом лицу, есеј, новеле, фељтони, мемоари, мемоарски подстил.
10. Есеј на интернету и нарација у онлајн медијима (Миливој Анђелкоивћ)
11. Филм и наративно новинарство
12. Књижевне форме у новинарству – аутобиографија и биографија
13. Временски контекст, развијање ликова, гомилање хибридних елемената, значај сцене, лажно треће лице, неконвенционалне форме и фокализација у нарацији
14. Нарација у онлан медијима
15. Концепт славе, славне личности и специфичност наратива у такозваним ријалити емисија

1. Тапавички Дуроњић, Татјана. (2019). „Литерарно новинарство и нарација“. Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци: Бања Лука. Džon Fante, (2007). „Put za Los Anđeles“. Beograd: LOM. Snouden, Е. (2014). „Dosije Snouden“. Beograd: "Evro-Giunti“ Malović, Н. (2014). „Jedro nade“. Beograd: Laguna. Salmon, K. (2011). „Strategija Šeherzade“. Beograd: Clio. Breton, F. (2000). „Izmanipulisana reč“. Beograd: Clio. Nojbauer, H. J. (2010). „Fama-istorija glasina“. Beograd: Clio. Džon Fante, (2

Поред основне литературе за испит; студенти у оквиру предмета читају обавезна два дела; једно из опуса књижевне литературе и друго дело из области публицистике. (За 2016/2017: Snouden, Е.(2014). Dosije Snouden. Beograd: "Evro-Giunti“ и Malović, Н. (2014). Jedro nade. Beograd: Laguna.
Дела се анализирају према елементима; дескрипција, фактографија, фокализација, дискурс, угао
трећег лица, сцене, стилске фигуре (фигуре мисли, фигуре поређења...) и бране усмено. Свака одбрана прочитаног дела може да се бодује до 15 ЕЦТС бодова.
Писање репортаже до ЕЦТС 10 бодова
Присуство 5 ЕЦТС бодова, активност 5 ЕЦТС бодова
Усмени 50 ЕЦТС бодова
У оквиру предмета студенти треба да вежбају креативно писање и врше компаративне анализе новинарске и књижевне приче,

Настава и вежбе изводе се применом различитих наставних метода и приступа. Поред примене фронталног наставног рада ex catedra, користе се и методе: укључивања и интеракције, дискусије у малим групама – панел дискусије и симулације проблема изучавања, анализа садржаја и истраживање студената – самостално и у групама.
На предавањима се износе примери студија случаја и врши хипотетичка анализа датих примера.
Све наставне јединице наставник презентује мултимедијално, користећи савремене нове медије у образовању.