Проф. др Драгомир Малић (1975-1979)

Драгомир Малић је рођен 28. октобра 1913. године у Оштрој Луци, код Санског Моста. Гимназију је завршио 1936. године у Бањој Луци. Дипломске студије завршио је 1941. на Машинско-електротехничком одсјеку Техничког факултета у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Високој техничкој школи у Бечу 1949. године. Биран је у звања доцента и ванредног професора Техничког факултета у Београду. Изабран је у звање редовног професора Рударско-геолошког факултета у Београду 1960. године (изборна дисциплина: Tермодинамика).

Прије него што је 1975. године изабран за првог ректора Универзитета у Бањој Луци, преко три деценије провео је подижући нове стручњаке и (ре) организујући високошколске институције у Београду, Сарајеву, Нишу, Приштини и Бањој Луци. Функцију ректора бањалучког Универзитета обављао је до своје смрти, 8. јуна 1979. године. Објавио је 134 научна рада и написао више уџбеника из области термодинамике и кибернетске термодинамике, стекавши тако свјетски признату репутацију изузетног термодинамичара. Између осталог, био је потпредсједник Научног савјета Међународног центра за пренос топлоте и масе, дописни члан Академије наука СР БиХ, два пута је биран на мјесто проректора Универзитета у Београду, а више пута је биран за декана и продекана Рударско-геолошког факултета у Београду. Добитник је више одликовања и највиших признања: Ордена рада са црвеном заставом, Ордена заслуга за народ са златном звијездом, Награде „Колубара 67” за највише научно и стручно достигнуће из области производње и преноса електричне енергије, Седмојунске награде СР Србије за животно дјело, Награде „Никола Тесла” за изузетан допринос науци и развијању делатности Друштва „Никола Тесла”, Награде „Веселин Маслеша” СР БиХ. Једна од улица у бањалучком насељу Симе Матавуља носи име Драгомира Драге Малића. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.