Навигација

С-59 - Култура религија

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивКултура религија
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-59обавезан83П + 3В7.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    За праћење курса нису потребни предуслови.Нема.
    Циљеви изучавања предмета
    Кроз предмет Култура религија студенти/киње ће се упознати са различитим приступима религији (нпр. супстанционалне, функционалне и симболичке дефиниције религије). Обратитће се пажња на улогу и функције религије у савременом друштву; указујући на однос религије и религијских институција (заједница) према разним сегментима живота појединаца, као нпр. однос религија према богатству и сиромаштву; трауматском искуству; роду, браку и сексуалности; етици и људским правима, каритативном дјеловању религијских заједница и сл. Посебан нагласак је на флуидности религијског живота у савременом друштву, што се приказује кроз заокрет од судбинског религијског одређења према слободном избору религијског (не)припадања. Кроз неконфесионални приступ религији, студенти/киње ће се упознати са религијским традицијама које постоје у нашем друштву и научити да цијене различитости уз уважавање другог и другачијег мишљења.
    Исходи учења (стечена знања)
    Студенти/киње треба да овладају основним појмовима и религијским учењима, са посебним акцентом на вјерске заједнице које дјелују у нашем друштву; да се оспособе за разумијевање конкретних видова испољавања вјерског/ религијског и успостављање неоптерећеног критичког и објективног става према религијским феноменима значајаним за друштвени и социјални живот, а који су, неријетко интенционално, оптерећни високим степеном манипулације и тенденциозне инструментализације.
    Садржај предмета
    Појмовно одређенје религије (супстанционалне, функционалне и симболичке дефиниције религије); Улога и функције религије у савременом друштву; Религијски дискурс и религијска пракса; Вјеровјесници свјетских религија: Буда, Исус Христ и Мухамед; Мартин Лутер и покрет реформације; Религија и траума; Религијска конверзија (појам, типови и узроци конверзије); Култови, мале вјерске заједнице и нови религијски покрети; Религије и сексуалност; Религије и родна (не)равноправност; Религије и брак; Однос религија према богатству и сиромаштву; Хуманитарни рад религијских заједница; Религије и етика; Религијско (не)вјерованје (секуларни хуманизам, агностицизам, атеизам и антитеизам); Међурелигијски дијалог (претпоставке и исходишта).
    Методе извођења наставе
    Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Током наставе биће приказивани видео метеријали и документарни филмови који третирају тематику важну за наставни предмет. Студенти/киње су дужни/е придржавати се обавеза утврђеним Законом о високом образовању, Правилима о студирању на I и II циклусу студија и Кодексом понашања студената.
    Литература
    1. Вукомановић, Милан (2004): Религија, Београд: Завод за уџбенике (стр. 67-74).
    2. Трнинић, Душко (2010): Религија пред изазовима глобализације, Бања Лука: Удружење за филозофију и друштвену мисао (стр. 81-94).
    3. Цвитковић, Иван (2007): Социјална научавања у религијама, Сарајево: Национална и универзитетска библиотека БиХ (стр. 96-126; 137-156; 157-194).
    4. Шушњић, Ђуро (2007): “Религија“, „Функције религије“ у: ТЕМЕ – часопис за друштвене науке, 2/2005 (стр. 361-408).
    5. Шушњић, Ђуро (1998): Религија II: Значења, теорије, преплитања, сусрети, Београд: Чигоја штампа (стр. 339-350).
    Облици провере знања и оцењивање
    Провјера знања вршитиће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Студенти/киње који/е су испинили/е предиспитне обавезе приступају завршном испиту, који ће бити организован по завршетку семестра у тернинима предвиђеним актима Универзитета. Завршни испит се полаже усмено
    Посебна назнака
    Семинарска литература: Еко, Умберто и Карло Марија Мартини (2015): Вера или невера? Сучељавање, Чачак: Градац. Кубурић Зорица и Ана Зотова (ур.) (2014): Хуманитарни рад верских заједница, Нови Сад: ЦЕИР. Радић, Радмила (2011): „Припадање без веровања и познавања“, у: Новости из прошлости – Знање, незнање, употреба и злоупотреба прошлости, Београд: Београдски центар за људска права. Sremac, Srđan i R. Ruard Ganzevoort (2017): Trauma i religija: Između moći i smisla, Novi Sad: Akademska knjiga. Сремац, Срђан (2007): Феноменологија конверзије: Утицај конверзије на промену и/или преображај личности, Нови Сад: ЦЕИР. Цвитковић, Иван (2009): Речник религијских појмова, Нови Сад: Прометеј.