Навигација

П-46 - Политички систем и институције ЕУ

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитикологија
НазивПолитички систем и институције ЕУ
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
П-46обавезан72П + 2В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    Циљеви изучавања предмета
    Студенти ће у оквиру овог предмета стећи знања и детаљније се упознати са радом институција Европске уније (политичких, финансијских и правних) са њиховом организацијом, структуром и надлежностима. Предмет обухвата и заједничке политике у оквиру којих Европска унија доноси заједничке одлуке о различитим питањима. Знање о бројним заједничким политикама, надлежностима институција те начинима функционисања система Европске уније омогућиће студентима бољу припремљеност за интеграционе процесе који тек предстоје Босни и Херцеговини.
    Исходи учења (стечена знања)
    Овај предмет даје значајан допринос сагледавању цјелокупне слике функционисања политичког система Европске уније. Студенти ће стећи знања и моћи разумјети природу процеса европских интеграција, савремене изазове у ЕУ, институционални систем ЕУ као и заједничке политике у оквиру којих се доносе многе тешке одлуке.
    Садржај предмета
    Теорије европских интеграција: Федерализам, Неофункционализам, Теорије међувладине сарадње (интергавернализам), Институционализам, Рационални избор, Јавни избор; Европски парламент; Савјет Европске уније; Европски савјет; Европска комисија; Европски суд правде, Општи суд, Ревизорски суд; Европска централна банка, Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој; Буџет ЕУ; Европски омбудсман, Агенције, Интересне групе (лобирање у Европској унији); Заједничке политике Европске уније:царине, трговина, заједничка пољопривредна политика, политика конкуренције, индустријска политика, европска монетарна политика, спољна трговина, пореска политика, буџет Уније, регионална политика, социјална политика, унутрашња и спољна политика Уније, политика заштите животне средине, риболов, енергетика, саобраћај, биотехнологија, образовање и професионални тренинг, истраживање и технолошки развој; Кризе у Европској унији; Политика проширења Европске уније, Западни Балкан и Европска унија; Регионална сарадња међу земљама Западног Балкана; Будућност интеграције Европе.
    Методе извођења наставе
    Настава се изводи путем предавања према садржају предмета, дискусијом о питањима из обрађене материје, читањем и анализом заданих материјала, проблемским дискусијама те презентацијом семинарских радова на часовима вјежби.
    Литература
    1. Мирослав Прокопијевић: Европска унија – увод, Службени гласник Београд, 2009.
    2. Сајмон Хикс: Политички систем Европске уније, Службени гласник Београд, 2007.
    3. Мања Ђурић Џакић: Организациона структура и рад Савјета ЕУ, Графид, Бања Лука, 2021.
    4. Мања Ђурић Џакић: Организација и функционисање европског економског и социјалног комитета, Социјалне студије 3, Сарајево, 2020.
    5. Мања Ђурић Џакић: Кључни структурни елементи у функционисању Ревизорског суда Европске уније, Дефендологија, Бања Лука, 2020.
    Облици провере знања и оцењивање
    Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, тј. сабирањем бодова из предиспитних обавеза (највише 50) и бодова са испита (највише 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза. Оцјена седам (7) одражава 61-70 бодова, оцјена осам (8) 71-80 бодова, оцјена девет (9) 81-90 бодова, а оцјена десет (10) 91-100 бодова.