МСР-3 - Дјеца и породични односи

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије другог циклуса
Студијски програм	Социјални рад
Назив	Дјеца и породични односи
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
МСР-3	обавезан	1	3П + 2В	6.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Драгана Шћеповић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Драгана Шћеповић
Условљност другим предметима				Облик условљености
није условљен				нема условљености
Циљеви изучавања предмета
У оквиру предмета студенти ће се упознати са садржајима који се односе на савремени концепт у заштити права и интереса дјеце чији је развој ометен породичним односима, са породицом као динамичком цјелином, са динамичким процесима у породици - породичним односимакоји су међусобно повезани и зависни, партнерским односима и родитељством (односима родитељ-дијете), поремећеним породичним односима, системским приступом у рјешавању проблема у породичним односима и специфичностима психосоцијалног рада са дјецом и породицом. Посебна пажња се посвећује специфичностима породично-правних односа између родитеља и дјеце, који представљају сложено подручје у оквиру кога се налази већина проблема којима се бави социјални рад. Анализирају се различите врсте помоћи породицама и дјеци у ризику, поступак заштите дјеце, облици заштите и савремене интервенције у заштити дјеце без одговарајуће родитељске бриге из перспективе социјалног рада.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће овладати појмовима и теоријским полазиштима у разумијевању дјетета и његових потреба, породичних процеса и породичних односа, и биће оспособљени да идентификују ризике са којима се срећу дјеца и породица у свом функционисању током животног циклуса. На основу усвојених знања, студенти ће бити оспособљени да препознају угрожене облике развоја дјеце у породици, да изврше процјену ризика и ресурса породице за бригу о дјетету и да изаберу прикладне облике заштите. Студенти ће овладати интервентним приступима социјалног рада у заштити дјеце и пружању подршке дјеци и породицама у којима су поремећени породични односи.
Садржај предмета
1.Савремени концепт у заштити права и интереса дјеце у социјалној заштити 2. Заштита дјеце у систему социјалне заштите у РС 3. Теоријски приступи у тумачењу развоја дјетета - теорија афективног везивања; 4. Појам и дефиниције породице, породица у контексту друштвених промјена; 5. Породичнa динамика, породични односи, партнерски односи, развод брака; 6.Родитељство (односи родитељ-дијете) 7.Савремени концепт у заштити права и интереса дјеце у социјалној заштити 2. Заштита дјеце у систему социјалне заштите у РС, Центар за социјални рад у функцији органа старатељства у заштити дјеце; 3. Теоријски приступи у тумачењу развоја дјетета - теорија афективног везивања; 4. Појам и дефиниције породице, породица у контексту друштвених промјена; 5. Породичнa динамика, породични односи, партнерски односи, развод брака; 6.Родитељство (односи родитељ-дијете), родитељске компетенције, утицај родитељских поступака на дјецу; 7.Функционална и дисфункционална породица, поремећени породични односи; 8.Системски приступ у рјешавању проблема у породичним односима 9. Облици угроженог развоја дјетета у породици 10.Поступак заштите дјеце чији је развој ометен породичним односима 11.Социјални рад са дјецом без родитељског старања; облици заштите; старатељство и усвојење; 12.Збрињавање дјеце у хранитељске породице 13.Интервентни оквир дјеловања у раду са породицима и дјецом чији родитељи грубо занемарују родитљска права 14.Орган старатељства у поступку развода брака 15.Резилијентност породице.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе, интерактивна настава, активно учешће у раду током интерактивне наставе, расправе током предавања, рјешавање проблемских задатака и ситуација, као и учествовање у групним вјежбама, рад у малим групама.
Литература
Шћеповић, Д. (2017). Дијете, породични односи и социјални рад Берц, Г. (2012.) Обитељска отпорност – теоријско утемељење и примјена концепта у социјалном раду. Љетопис социјалног рада, 19 (1), 145-167 Н. Жегарац (2015). Од проблема до прилика у вођењу случаја. Миловановић, М., и Крговић, Т. (1998). Подручја социјалног рада. Београд: Удружење стручних радника социјалне заштите Републике Србије.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће се вршити током семестра у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, завршним испитом у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из два (2) колоквијума (по 20 бодова) и редовног и активног похађања предмета (10 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и писмено. На завршном испиту се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 5о бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).