МСРМ-7 - Стрес, траума и криза

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије другог циклуса
Студијски програм	Социјални рад
Назив	Стрес, траума и криза
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
МСРМ-7	изборни	1	2П + 1В	4.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Драгана Шћеповић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Драгана Шћеповић
Условљност другим предметима				Облик условљености
нема условљености				нема условљености
Циљеви изучавања предмета
У оквиру овог предмета студенти ће се упознати са појмовима стрес, траума, криза, губици и туговање, са основним концептима и теоријским приступима у одређењу стреса, трауме и кризе, као и са различитим аспектима улоге социјалног радника у односу на ове теоријске концепте, са начинима пружања стручне подршке и адекватним одговорима социјалног радника на потребе клијената након трауматских догађаја и током процеса туговања, као и са специфичностима рада са дјецом и младима у стању кризе и туговања.
Исходи учења (стечена знања)
На основу усвојених знања, студенти ће бити оспособљени да разликују појмове стрес, траума, криза, да прикажу и објасне различите теоријске поставке које се користе за разумијевање стреса, трауме и кризе, да препознају и објасне посљедице стресних и трауматских догађаја, да категоришу различите врсте кризних догађаја, препознају трауматске и нетрауматске врсте губитака, разликују кризне интервенције, каракtеристике, циљеве и специфичне поступке у оквиру кризних интервенција из улоге социјалног рада. Такође, студенти ће развити вјештине неопходне за разумијевање и анализирање потреба клијената у стресу, трауми, кризи и туговању, за оснаживање клијената и њихових ресурса, као и вјештине за избор, спровођење и праћење адекватних психосоцијалних интервенција.
Садржај предмета
1.Упознавање са појмовима стрес, траума и криза; 2.Основни концепти и теоријски приступи у одређењу стреса; 3.Стресори, знакови стреса, начини суочавања са стресом, реакције на стрес и посљедице; 4.Траума и трауматски догађаји, основни концепти и теоријски приступи у одређењу трауме; 5.Фактори који одређују врсту и јачину трауме, реакције на трауматске догађаје, потребе трауматизованих особа и посљедице трауматских догађаја; 6.Критеријуми за одређивање посттрауматског стресног поремећаја; 7.Криза, кризни догађаји, основни концепти и теоријски приступи у одређењу кризе; 8.Најчешће реакције у стању кризе, специфичности кризних догађаја у помагачком послу; 9.Пружање стручне подршке, карактеристике, циљеви и специфични поступци у оквиру кризних интервенција из улоге социјалног рада; 10.Сажета психолошка интеграција трауме, растерећење и демобилизација; 11. Пружање стручне подршке дјеци и адолесцентима у стању кризе; 12.Губици - врсте, специфичне врсте губитака, трауматски и нетрауматски губици, реакције на губитак, туговање и процес туговања; 13.Пружање стручне подршке особама током процеса туговања; 14.Пружање стручне подршке дјеци и адолесцентима у ситуацијама губитака и туговања
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе, интерактивна настава, искуствено учење у групи, рјешавање проблемских задатака и ситуација везаних за различите стресне, трауматске и кризне ситуације, израда самосталних радова.
Литература
Арамбашић, Л. (1996). Стрес. у: Преград, Ј. (ур.). Стрес, траума, опоравак. Загреб: Друштво за психолошку помоћ. Стр: 93-102. Арамбашић, Л. (1996). Траума. у: Преград, Ј. (ур.). Стрес, траума, опоравак. Загреб: Друштво за психолошку помоћ. Стр: 147 - 150. Арамбашић, Л. (2000). Психолошке кризне интервенције. Загреб: Друштво за психолошку помоћ. (одабрана поглав.ља) Арамбашић, Л. (2005). Губитак, туговање, подршка. Јастребарско: Наклада Слап. (одабрана поглав.ља). Влајковић, Ј (2009). Oд жртве до преживелог. Београд: ИП „Жарко Албуљ“. (одабрана поглав.ља).
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће се вршити током семестра у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, завршним испитом у вријеме редовних испитних рокова усмено и писмено. Предиспитне обавезе се састоје из два (2) колоквијума (по 20 бодова) и редовног и активног похађања предмета (10 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и писмено. На завршном испиту се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 5о бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).