МП-3 - Теорије глобализације

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије другог циклуса
Студијски програм	Политикологија
Назив	Теорије глобализације
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
МП-3	обавезан	1	4П + 2В	8.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Душко Трнинић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Душко Трнинић
Условљност другим предметима				Облик условљености
За праћење курса нису потребни предуслови.				Нема.
Циљеви изучавања предмета
Како би се објасниле све веће и брже друштвене промјене, средином осамдесетих година 20. вијека у употребу и рјечнике друштвених и хуманистичких наука уводи се појам глобализација. Схваћена као низ процеса који утичу и битно мијењају све сегменте људског живота – индивидуални (трансформација интимног живота) и колективни (друштвено-политички) – глобализација се врло брзо показала као контроверзан и противрјечан процес, чију динамику је веома тешко пратити. Свака расправа о глобализацији почиње, а неријетко и завршава, идеолошким опредјељењем за глобализацију или против ње – Pro et Contra! Кроз наставни предмет Теорије глобализације настоји се указати на сву динамику овог сложеног процеса (односно читавог низа друштвених процеса)и кроз различите теоријске приступе одговорити на питања: Шта је то, у ствари, глобализација? У ком историјском периоду она настаје? Да ли је она нова појава, то јест, да ли су процеси глобализације подесни за опис једино модерног доба? Која димензија представља суштину глобализације? Да ли је глобализација процес или пројект? И коначно: Чему води глобализација, то јест, шта је њезин крајњи циљ или домет?
Исходи учења (стечена знања)
Упознавање студента и студенткиња са различитим теоријским и методолошким приступима у проучавању и истраживању глобализације, а у циљу продубљивања знања о савременим друштвеним процесима и промјенама.
Садржај предмета
1. недеља: Глобализација: разграничење и ограничење појма; 2. недеља: Глобализацијска дебата: различити приступи (хиперглобалисти, скептици, трансформационисти); 3. недеља: Теоријско-методолошки оквир за истраживање глобализације: Методолошки национализам versus Методолошки космополитизам; 4. недеља: Ентони Гиденс: глобализација као радикализована модернизација; 5. недеља: Улрих Бек: глобализација као (ре)дистрибуција ризика; 6. недеља: Мишел Фуко: од друштва дисциплине до друштва контроле; 7. недеља: Мајкл Харт и Антонио Негри: Империја versus Мноштво; 8. недеља: Дејвид Хелд: глобализација и космополитска демократија; 9. недеља: Арџун Ападурај: измишљање домовине; 10. недеља: Антрополошка теорија глобализације (Џонатан Фридман, Марк Оже, Марк Абелес); 11. недеља: Глобализам и економска (не)једнакост (Џозеф Стиглиц, Жан Циглер, Тома Пикети, Пол Кругман); 12. недеља: Глобализација и питање идентитета; 13. недеља: Глобализација и културна (де)територијализација; 14. недеља: Отпор глобализацији: парадокси и противрјечности алтер/ антиглобализацијског покрета; 15. недеља: Крај глобализације и настанак глобалног друштва?
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације
Литература
Бек, Улрих (2001): Ризично друштво: У сусрет новој модерни, Београд: Филип Вишњић. Beck, Ulrich (2004): Moć protiv moći u doba globalizacije: Nova svjetskopolitička ekonomija, Zagreb: Školska knjiga. Friedman, Thomas L. (2003): Lexus i maslina: Razumijevanje globalizacije, Zagreb: Izvori. Гиденс, Ентони (1998): Последице модерности, Београд: ИП Филип Вишњић. Хард, Мајкл/ Негри, Антонио (2005): Империја, Београд: ИГАМ. Hardt, Michael/ Negri, Antonio (2009): Mnoštvo – rat i demokracija u doba Imperije, Zagreb: Multimedijalni institut. Kalanj, Rade (2004): Globalizacija i postmodernost: Ogledi o misliocima globalne kompleksnosti, Zagreb: Politička kultura. Stiglitz, Joseph E. (2009): Uspjeh globalizacije: Novi koraci do pravednoga svijeta, Zagreb: Algoritam. Steger, Manfred B. (2009): Globalization: A Very Short Introduction, Oxford: Oxford University Press.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.
Посебна назнака
Допунска литература: Ападурај, Арџун (2011): Култура и глобализација, Београд: Библиотека XX век/ Књижара Круг. Абелес, Марк (2014): Антропологија глобализације, Београд: Библиотека XX век/ Књижара Круг. Бек, Улрих (2011): Светско ризично друштво: У потрази за изгубљеном сигурношћу, Нови Сад: Академска књига. Бентам, Џереми (2014): Паноптикон или надзорна зграда, Нови Сад: Mediterran Publishing. Бурдије, Пјер (1999): Сигнална светла: Прилози за отпор неолибералној инвазији, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Гиденс, Ентони (2005): Одбегли свет: Како глобализација преобликује наше животе, Београд: Стубови културе. Харви, Дејвид (2012): Кратка историја неолиберализма, Нови Сад: Mediterran Publishing. Kešejan, Razmig (2016): Leva hemisfera: Kartografija novih kritičkih mišljenja, Beograd: Fakultet za medije i komunikacije - Univerzitet Singidunum. Klein, Naomi (2008): Doktrina šoka: Uspon kapitalizma katastrofe, Zagreb: V.B.Z. Клајн, Наоми (2003): No Logo, Београд: Самиздат Б 92. Piketty, Thomas (2015): Kapital u dvadeset prvom vijeku, Sarajevo: Buybook. Castells, Manuel (2000): Uspon umreženog društva, Zagreb: Golden marketing. Castells, Manuel (2002): Moć identiteta, Zagreb: Golden marketing. Varufakis, Janis (2015): Globalni Minotaur, Beograd: Profil knjiga. Varufakis, Janis (2016): Trpite ono što morate? Povijest Europske Unije i njezina budućnost, Zagreb: Sandorf.