Шумарски факултет

Влада Краљевине Југославије донијела је 21. марта 1940. године Уредбу о оснивању Пољопривредно-шумарског факултета у Сарајеву (И. бр. 8223). Уредбу је одобрио Министарски савјет 30. марта исте године, па је овај факултет основан као засебна организациона јединица Универзитета у Београду. Наставни процес у области шумарства покренут је 10. јануара 1941. године, али је почетак Другог свјетског рата утицао на то да се извођење наставе привремено прекине. Оснивањем Високе школе за планинско газдовање са рангом факултета, на основу Одлуке Владе НР БиХ (Сл. лист ФНРЈ, бр. 1, 3. јануар 1947), настављен је високошколски образовни процес.

Због изражене потребе за шумарском струком и науком, као и њиховог значаја, Народна скупштина НР БиХ донијела је 17. децембра 1948. године Закон о оснивању Пољопривредно-шумарског факултета у Сарајеву (Сл. лист НР БиХ бр. 27 и 51), са два одсјека – Пољопривредним и Шумарским. Настава на Шумарском одсјеку почела је фебруара 1949. године. Након заједничког рада и развоја двају одсјека, указала се потреба издвајања шумарског одсјека, односно оснивања шумарског факултета као самосталне јединице. Због тога је Скупштина НР БиХ, на основу измјена и допуна Закона о Универзитету НР БиХ, 8. новембра 1958. године донијела Одлуку о оснивању два засебна факултета – Пољопривредног и Шумарског. Осамостаљени Шумарски факултет у Сарајеву почео је са радом 1. јануара 1959. године. У саставу Шумарског факултета од академске 1959/60. године налазио се и Дрвно-индустријски одсјек. Међутим, у циљу развоја прије свега машинске индустрије за прераду дрвета и квалитетнијег школовања кадрова за потребе те индустрије, Дрвно- индустријски одсјек је Одлуком Извршног вијећа НР БиХ од 15. децембра 1961. године укључен у састав Машинског факултета у Сарајеву. Од овог времена наставља се реорганизација и развој Шумарског факултета Универзитета у Сарајеву. Академске 1963/64. године уводе се четворогодишње студије, са дипломским испитом, на Шумско-господарском и Одсјеку искоришћавања шума. Од 1971. до 1992. године на Шумарском факултету у Сарајеву образују се високостручни кадрови општег шумарског профила, односно дипломирани инжењери шумарства, а уводе се и постдипломске студије. До почетка ратних збивања у БиХ 1992. године, Шумарски факултет се развијао у складу с потребама шумарске привреде и науке. Будући да се зграда Факултета тада нашла на првој ратној линији, у априлу 1992. године покренуто је његово пресељење, које је текло онако како су услови омогућавали. Упркос тешкоћама, већ у јулу исте године знатан дио имовине ипак је био на сигурном.

У складу са донесеном одлуком, већи дио преостале имовине Факултета је спакован, евидентиран и пресељен у зграду Пољопривредног института за узгој кромпира те у просторије Дрвне индустрије „Романија” на Сокоцу, а дио је смјештен и у просторије Електротехничког факултета у Лукавици. У новембру 1992. године имовина је са Сокоца пресељена у Бању Луку, у просторије Машинског и Правног факултета. Те просторије Универзитет у Бањој Луци додијелио је Шумарском факултету у Бањој Луци на коришћење, све док он не изгради властити објекат.

Након стицања елементарних услова, извршена је регистрација Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци у Основном суду у Бањој Луци. Одлука о промјени сједишта Шумарског факултета у Сарајеву донесена је 12. септембра 1992. године. Извођење наставе за студенте прве године започело је академске 1993/94. године, а касније и за студенте осталих година. У наредним годинама (1994–2000) није било много застоја и проблема у извођењу наставно-научног процеса на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци. Настава је, осим на Технолошком и Машинском, извођена и у просторијама Економског факултета, а неке канцеларије биле су и на Правном факултету. Од академске 2000/2001. године настава се изводи и у дограђеном простору Машинског факултета, изнад блока Б.

Наставни процес од академске 2007/2008. године прилагођен је принципима Болоњске декларације. Од тада се настава изводила по систему 3+2+3, да би 2012. године систем био промијењен на 4+1+3, а почео се примјењивати академске 2013/14. Настава на другом циклусу започела је академске 2010/11. године.

Мисија Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци заснована је на посвећености највишим стандардима образовања и научних истраживања у шумарству. Дакле, акценат је и на настави и на научноистраживачком раду. Основни задатак јесте образовање инжењера шумарства, тј. упознавање студената с научним аспектима шумарства и подстицање њихове способности за обављање стручних послова, односно рјешавање научних и практичних питања из области шумарства. Наставни процес базиран је на очувању постојећих и стицању нових знања, као и развоју критичког мишљења. Визија Шумарског факултета јесте да он постане препознатљив по квалитету образовања кадрова у области шумарства и научноистраживачког рада, али и промовисању високе етичке вриједности и одговорности према природи, шумским екосистемима, човјеку и друштвеној заједници као цјелини. Истовремено се посебна пажња поклања различитостима, његује се толеранција, тако да је Факултет отворен за све људе који прихватају наставни план и програм, кодекс понашања и етику коју он промовише. Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци заправо тежи ка томе да постане регионални лидер у развоју науке и образовања када је о шумарству ријеч.

Телефон	+387 51 464 628
Факс	+387 51 460 550
Веб-сајт	www.sf.unibl.org
Е-пошта	info@sf.unibl.org
Адреса	Булевар војводе Степе Степановића 75а, 78000 Бања Лука
Декан	Др Маријана Каповић-Соломун, ванредни професор
Продекан за наставу	Др Бранислав Цвјетковић, доцент
Продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу	Др Драган Чомић, ванредни професор