Навигација

Легати на Универзитету у Бањој Луци

Легат академика Војислава Кораћа

 

Легат академика Војислава Кораћа садржи преко 1200 вриједних монографских публикација на руском, грчком, бугарском, енглеском, њемачком, италијанском и француском језику, те мањи број наслова на јерменском, грузијском, киргиском и шпанском језику. Ту је и преко три стотине серијских публикација, од којих је велики број зборника са међународних научних скупова, те велик број слајдова и фотографија. 

Академик Кораћ је радио у Археолошком институту Српске академије наука, одакле је прешао на Филозофски факултет, на Одјељење за историју уметности. Прошао је сва звања од доцента до редовног професора на предмету Историја архитектуре. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981. године, а за редовног 1989. године.

Био је стални члан и сарадник Матице српске, Друштва конзерватора Србије и Хришћанског археолошког друштва у Атини, уредник Хиландарског зборника и члан бројних других одбора. Преминуо је у Београду 29. октобра 2010. године.


Локација: Библиотека Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци


Легат академика Миљка Шиндића

 

Када је ријеч о легату проф. Миљка Шиндића овај легат садржи преко 400 публикација стручне литературе, преко 600 публикација завичајне збирке, преко 50 посебних издања кроз које можемо пратити развој Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци.

Професор Миљко Шиндић присутан је у нашој књижевности још од 1959. године као књижевни критичар и теоретичар, а своју академску каријеру на Универзитету је започео прво на Педагошкој академији, затим на Филозофском факултету предајући предмет Теорију књижевности.

На Академији умјетности присутан је од њеног оснивања на предмету Историја српске драме и позоришта, а био је именован и за првог декана Академије умјетности. Уважени професор Шиндић и данас, у пензији, даје несебичну подршку студентима и колегама са Академије долазећи на њихове испитне представе, концерте, изложбе а својим савјетима им помаже у стваралачком раду. Легат професора Шиндића је само наставак те несебичне помоћи и бриге о младима.


Локација: Библиотека Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци


Легат професора Мирка Петричевића

 

Мирко Петричевић рођен је 8. фебруара 1932. у Бања Луци. Државни институт за фискултуру завршио је 1959. године у Београду. Био је гимнастичар, спортски педагог, магистар физичке културе и први добитник награде за најбољег спортисту Босанске Крајине 1955. године.

Радни вијек провео је као професор у Техничкој школи у Бања Луци, а рад са дјецом мотивисао га је да покрене Мале олимпијске игре за ученике основних и средњих школа. Бавио се и спортским новинарством, а његова емисија „Спортски времеплов“ емитована је десет година на Радију Републике Српске. Био је почасни предсједник Гимнастичког савеза Републике Српске. Преминуо је у 83. години живота у Бањој Луци.

Награду за животно дјело добио је 2002. године, а 2012. године је одликован орденом Његоша првог реда. Када је ријеч о легату професора Петричевића овај легат садржи 432 монографске публикације гдје је већина публикација на српском језику, a неколико и на руском језику.


Локација: Библиотека Факултета физичког васпитања и спорта Универзитета у Бањој Луци


Легат професорице Бранкице Чигоја

 

Бранкица Чигоја рођена је 26. марта 1956. године у Буковцу код Госпића. Студирала је српскохрватски језик и југословенске књижевности, а након завршетка основних студија, 1979. године уписује и постдипломске студије. Врло брзо почиње да ради на Филолошком факултету као асистент за предмет Историја српскохрватског језика.

Магистрирала је 1984. године са темом Графија, ортографија и језик наших најстаријих ћирилских натписа, а докторирала је 1995. године. За магистарски рад добила је Октобарску награду града Београда. Поред универзитетске каријере радила је као лектор, и то у Заводу за уџбенике и наставна средства и на Универзитету „Карл Маркс“ у Лајпцигу. Бројни стручни и научни радови објављивани су у нашим најзначајнијим лингвистичким часописима. Поред научних радова, њен најзначајнији допринос проучавању историје српског језика чине њене три монографије – Најстарији српски ћирилски натписи, њена докторска дисертација Језик Павла Папића босанског фрањевца из прве половине 17. века и Траговима српске језичке прошлости. Бранкица Чигоја објавила је и три збирке пјесама Зелена поља сна (1996), Памтим љубав (2000) и Под рањеним небом (2013). Легат садржи 893 монографске публикације, 43 наслова часописа и 45 сепарата. Већина публикација је на српском језику, неколико на њемачком, енглеском и старословенском.

 
Локација: Библиотека Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци


Легат професора Николе и Светозара Кољевића

 

Никола Кољевић (1936-1997) познати је универзитетски професор, преводилац, шекспиролог и теоретичар модерне књижевности. Дипломирао је теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду. Као универзитетски професор радио је на Филозофском факултету у Сарајеву. Уређивао је часописе Путеви и Израз. Најзначајнија дјела су му Иконоборци и иконобранитељи, Шекспир трагичар, Песник иза песме, Класици српског песништва, Андрићево ремек-дело.

Светозар Кољевић (1930-2016) био је српски књижевник, историчар књижевности, преводилац, члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске. Магистрирао је на Кембриџу 1957. године, а докторирао на Филозофском факултету у Загребу 1959. године. Најзначајнија дјела су му Хирови романа, Наш јуначки еп, Постање епа, Виђења и сновиђења, Енглески песници двадесетог века (1914- 1980), Енглески романсијери двадесетог века (1914-1960), Одјеци речи.

Легат садржи 1620 књига (монографских публикација) на различитим језицима. Већина публикација је на српском језику, али је значајан дио легата на руском језику. Заступљене су и књиге на енглеском језику.


Локација: Библиотека Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци


Легат професора Бранка Милановића

 

Бранко Милановић (1930-2011) био је српски књижевник, књижевни историчар и критичар, професор књижевности, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и Сената Републике Српске, као и предсједник Удружења књижевника Републике Српске. Био је предсједник савјета часописа за књижевност и културу Нова зора, као и један од оснивача часописа Путеви.

Добитник је Кочићеве и Шантићеве награде за свој књижевноисторијски рад. Један је од иницијатора оснивања Филозофског факултета у Бањој Луци, гдје је руководио Одсјеком за српски језик и књижевност до 1999. године. У свом научном и књижевноисторијском раду бавио се највећим дијелом књижевношћу 19. и 20. вијека. Међу његовим најзначајнијим дјелима истиче се монографија Иво Андрић, затим књиге огледа Дотицаји и зрачења, Од реализма до модерне, Студије о српској књижевности.

Легат Бранка Милановића садржи 660 монографских публикација, 28 наслова часописа и 2 сепарата. Публикације су углавном на српском језику, изузев неколико двојезичних (на енглеском).


Локација: Библиотека Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци


Легат професора Вукоте Окиљевића

 

Рођен је 4. маја 1925. године у селу Платицама, општина Гацко, Херцеговина. До 1941. завршио је четверогодишњу основну школу и пет разреда средње школе (у Гацку и Београду). У НОБ-у је учествовао од октобра 1944. до 9. маја 1945. Више разреде средње школе завршио је у Мостару и Сарајеву у периоду 1945-1946.

Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Београду, ратарски одсјек, децембра 1950. У току студија био је 2 године плаћени демонстратор за предмет Педологија. Докторирао је децембра 1965. на Пољопривредном факултету у Београду са тезом "Параподзоли (псеудоглеји) сјеверозападне Босне", у времену када је био професор Више пољопривредне школе у Бањој Луци за предмете Педологију и Агрохемију. Са позиције шефа Одјељења за уређење земљишта Пољопривредног завода у Бањој Луци, на којем је био од 1978. пензионисан је 3. маја 1990. године са навршених 65 година живота.

Од октобра 1992. као хонорарни професор, изводио је наставу из предмета Педологија на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци, у звању ванредног професора. Од 1993. изводио је наставу из предмета Петрографија, а од 1994. године и из предмета Педологија на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци. Умро је 1998. године у Бањој Луци, гдје је и сахрањен.

Легат проф. Окиљевића садржи изузетно вриједну збирку минерала и стијена изложену испред лабораторије за педологију и мелиорације Пољопривредног факултета, а која је сакупљена са проф. др Михајлом Марковићем, његовим дугогодишњим сарадником.

Поред тога оставио је и лични прибор за теренско проучавање  земљишта:  Munsel-ов атлас боја као и педолошку сонду која је са професором Окољевићем обишла четири континента, а која свједочи његовој посвећеност науци у земљишту и несебичној потреби за пренос знања млађим генерацијама које ће стасавати на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци.


Локација: Библиотека Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци


Легат Војислава Кецмана и Ане, рођене Жигић, Кецман

 

Легат Војислава и Ане, рођене Жигић, Кецман садржи близу 1000 публикација које покривају велик број области природних, техничких и хуманистичких наука. Садржајем су највише заступљене различите области вјештачке (умјетне) интелигенције (ВИ), математике, аутоматског управљања, идентификације система, роботике, те теорије сигнала и динамичких система. Најзначајније мјесто заузимају наслови повезани са теоријом ВИ и њеном примјеном у областима управљања, класификације података, рударења података и претраживања веома великих скупова података. Такође, машинско учење је заступљено референтним и значајно цитираним насловима. Сходно професионалном интересу професора Кецмана у појединим периодима његове академске и стручне каријере, одређен број наслова посвећен је садржајима из специфичних области машинства, физике и електроенергетике. Слику о професору Кецману као особи широких и разнородних интересовања употпуњују наслови из историје, економије, књижевности и филозофије.

У легату су заступљени српски, руски, енглески, њемачки и пољски језик, а његово установљење на Универзитету у Бањој Луци помогли су професори Игор Крчмар, Милорад Божић и Петар Марић.

Ана је рођена у Загребу, а Војислав у Сплиту. Основну школу, гимназију, факултет и докторат завршио је у Загребу. Своју каријеру универзитетског наставника и истраживача започео је на Факултету стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу, наставио на Универзитету у Окланду на Новом Зеланду, а пензионисан је као редовни професор Вирџинија Комонвелт Универзитета (Virginia Commonwealth University, VCU) у Ричмонду, Вирџинија, САД, гдје је добио и звање професора емеритуса. Додатно, био је директор Лабораторија за алгоритме учења и примјене при Одсјеку за рачунарске науке на VCU. Као гостујући професор Фулбрајтовог програма годину дана радио је на чувеном Масачусетском институту за технологију (Massachusetts Institute of Technology, MIT). И Њемачка фондација за науку (Deutsche Forschungsgemeinschaft, DFG) подржала је његову једногодишњу професуру на Техничком универзитету у Дармштату. Фондација Конрад Цузе (Konrad Zuse) омогућила је проф. Кецману позицију гостујућег професора на Универзитету за примијењене науке у Хајлброну, Њемачка. Био је и професор на Универзитету примијењених наука у Берлину и Зосту, ДААД стипендиста на Универзитету у Штутгарту, Њемачка, као и гостујући истраживач на Универзитету Дрексел, Филаделфија, САД.

Проф. Кецман је, на српском, њемачком и енглеском језику, објавио више истраживачких извјештаја и око 150 радова у међународним научним часописима, те развио програме у подручју машинског учења и умјетне, тј. вјештачке интелигенције. Написао је неколико књига. Свјетски најпознатија је „Учење и меко рачунањеˮ, у оригиналу „Learning and Soft Computingˮ, која се користи(ла) на скоро 100 универзитета широм свијета, од чега на 20 универзитета у САД. Носилац је два патента. Одржао је и много предавања по позиву, од којих су најзначајнија на: МИТ-у, Московском инжењерско-физичком институту МИФИ, Харварду, Универзитету Калифорније у Санта Барбари, Ратгерс универзитету у Њу Џерсију, САД, Хумболтовом универзитету из Берлина, на универзитетима у Бремену, Дрездену, Дармштату, Клаусталу и Ахену из Њемачке, Научном институту за системе знања из Мастрихта, Холандија, те на универзитетима у Мелбурну, Ваикату, Сингапуру, Грацу, Новом Саду и Бањој Луци. Ту и тамо напише и покоју пјесму.

По пензионисању се вратио у свој Дринић и тако довршио пут око свијета. У случају професора Кецмана пензија није мировина. Он и даље ради као наставник на универзитетима у региону, подучава своје сусељане, поготово оне основног и средњег школског узраста, а Ана и он пазе и чувају Јелицу, њено ждребенце Кају и боре се за очување љепоте природе дринићко-петровачког краја.


Локација: Библиотека Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци