П-39 - Основе ЕУ
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Политикологија | |||
| Назив | Основе ЕУ | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| П-39 | обавезан | 6 | 2П + 2В | 5.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Очекује се да студенти буду у стању разумјети основе на којима функционише Европска унија, њихово рефлектовање у државама чланицама и ефекте на приступајуће државе, као и нове изазове који се појављују пред интеграцијама, са циљем да могу активно да се укључе у процесе међународног повезивања који стоје пред БиХ и РС. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Цијенимо да ће овај предмет дати значајан допринос сагледавању цјелокупне слике уједињења Европе ради обезбјеђивања економског раста и јачања способности конкуренције у односу на друге велике привреде на свјетској сцени. Снага Европске уније произилази из њене способности да заједнички дјелује на основу одлука које доносе демократске институције: Европски савјет, Европски парламент, Савјет министара Европске уније, Европска комисија, Суд правде Европске уније и остала тијела. Студенти ће се упознати са настанком и развојем процеса европског уједињавања кроз неколико етапа проширења, те са институционалним системом европске конструкције заснованог на функционалној сарадњи различитих институција које дјелују у сложеном систему повезаних процеса ради остваривања интеграције. Студенти ће моћи разумјети димензије постојећег стања у Европској унији те ће праћењем и анализом услова који владају европским интеграционим процесом моћи препознати потенцијале, предности и перспективе уједињења и даљег ширења како на нивоу Уније тако и за регион Западног Балкана. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| - Жан Моне и Европски покрет; - Маршалов план и Еропска интеграција; - Шуманов план; Европска заједница за угаљ и челик; Покушај успостављања Европске одбрамбене заједнице; Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију; - Француска, Њемачка и Европска заједница; Криза празне столице; Луксембуршки компромис; - Европски монетарни систем; Британско буџетско питање; Програм јединственог тржишта; - Економска интеграција и геополитичке промјене; - Уговор из Мастрихта; Проблеми око ратификације Уговора; - Политика ширења европске интеграције; Етапе проширења; Припремљеност потенцијалних чланица за проширење; - Измјене Уговора о Европској унији; - Европска комисија, надлежности и улога; - Европски савјет; - Савјет Европске уније; - Европски парламент; - Европски суд правде; Општи суд; Ревизорски суд; - Европска централна банка; Европска инвестициона банка; Европска банка за обнову и развој; Европски систем централних банака; - Савјетодавна тијела: Економски и социјални комитет; Комитет региона; - Одлучивање и међуинституционална динамика; одлучивање у законодавном поступку; савјетодавни поступак; поступак сарадње; поступак саодлучивања; поступак комитологије; преговарање о буџету и прихватање завршног рачуна буџета; - Садржај, извори и инструменти права Европске уније; Законодавне активности институција ЕУ; Законодавни поступци (поступак саодлучивања, поступак сарадње, поступак давања мишљења, поступак давања сагласности;) | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Настава ће се изводити представљањем тема, дискусијом о питањима из обрађене материје и читањем заданих материјала, те анализом случајева, проблемским дискусијама, дебатом и презентацијом семинарских радова на часовима вјежби. Битна обавеза свих студената јесте редовно похађање наставе, читање материјала и активност на часовима као и писање предиспитних обавеза. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, тј. сабирањем бодова из предиспитних обавеза (највише 50) и бодова са испита (највише 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза. Оцјена седам (7) одражава 61-70 бодова, оцјена осам (8) 71-80 бодова, оцјена девет (9) 81-90 бодова, а оцјена десет (10) 91-100 бодова. | ||||