МСП24ОДУ - Облици државног уређења

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије другог циклуса
Студијски програм	Политикологија
Назив	Облици државног уређења
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
МСП24ОДУ	изборни	2	3П + 1В	5.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Матеј Савић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Матеј Савић
Условљност другим предметима				Облик условљености

Циљеви изучавања предмета
Предмет се бави превасходно теоријом државе у оквиру научне цјелине која обједињује теорију државе и права, са нагласком на облике државног уређења и функционисање државноправног поретка уопште. Предмет обухвата више цјелина и један од основних циљева је разматрање и стицање знања у вези са државним уређењем, а у контексту структуралног одређења државе, функционисања државноправног поретка, те државне организације, при чему се акценат ставља на општа и специфична питања одређења, структуре, карактеристика и функционисања сложених држава. С тим у вези, предмет подразумијева теоријски приступ у разматрању облика државног уређења, уз упоредноправну анализу конкретних простих/унитарних, а посебно сложених држава.
Исходи учења (стечена знања)
Исход учења је стицање знања из области теорије државе и права, а који се односи на функционисање државноправног поретка, облике државног уређења, са посебним нагласком на уређење сложених држава и синтетизовање савладане материје са предходним знањима из других предмета које је студент апсолвирао. Такође, један од битних исхода је и изградња сопственог мишљења у вези предметне материје, као и савладавање теоријских дилема у кореспонденцији са практичним приступом, те савладавање методолошких основа у изучавању предмета уопште, како би студент могао користи стечена знања и вјештине у самосталном изучавању ове сложене и динамичне цјелине, али и науке уопште.
Садржај предмета
1.Структурални појам државе и појам државноправног поретка; 2.Функционисање државноправног поретка; 3.Појам и структура државне организације; 4.Општа питања и класификација државних облика; облик владавине, облик државног уређења, облици политичког поретка, облици државне власти; 5.Опште карактеристике облика државног уређења; проста и сложена држава; 6.Проста/унитарна држава; централизација и децентрализација, локална самоуправа; 7.Уређење Републике Српске као простог/унитарног државнотворног ентитета; 8.Упоредноправна анализа државних уређења простих/унитарних држава; 9.Регионална држава – појам, карактеристике и специфичности; 10. Појам, елементи, карактеристике и класификација сложених држава; конфедерација и унија; федерација; 11.Државно уређење Босне и Херцеговине као сложене државе; 12. Упоредноправна анализа државних уређења сложених држава 1; 13. Упоредноправна анализа државних уређења сложених држава 2; 14.Облици државне власти (јединство власти, равнотежа власти и подјела власти) и њихов утицај на уређење сложених држава; 15. Специфичности међународноправног субјективитета сложених држава.
Методе извођења наставе
Настава и вјежбе на предмету ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима у оквиру питања из материје према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема обухватајући предиспитне обавезе биће обухваћено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми, као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, редовни студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета.
Литература
С. С. Савић - М. Савић, Теорија државе и права, PPGD Comesgrafika, Бања Лука, 2017. Е. В. Спекторски, Држава и њен живот, Београд, 2000. Д. М. Митровић, Држава, право, правда, правници, Београд, 2009. година М. Савић, Босна и Херцеговина између државноправних и међународноправних проблема, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци, 2023. М. Савић - З. Васиљевић, Подјела надлежности у Босни и Херцеговини између слова и духа Дејтонског мировног споразума - јавноправни и приватноправни аспект - Зборник радова са XI Научног скупа: "Право између стварања и тумачења" Источно Сарајево, 2023.
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквијума, а активност студената се исказује кроз писање истраживачких радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквијума по 20 бодова, истраживачки рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.