MM-7 - Diplomatic and consular law
Course specification | ||||
---|---|---|---|---|
Type of study | Master academic studies | |||
Study programme | ||||
Course title | Diplomatic and consular law | |||
Acronym | Status | Semester | Number of classes | ECTS |
MM-7 | mandatory | 2 | 4L + 2E | 8.0 |
Lecturers | ||||
Lecturer | ||||
Lecturer/Associate (practicals) | ||||
Prerequisite | Form of prerequisites | |||
Уписан десети семестар | ||||
Learning objectives | ||||
Предмет обухвата подграну међународног јавног права која уређује дипломатске и конзуларне односе између држава, као и положај функција, привилегија и имунитета дипломатских представника и конзуларних функционера у оквиру конкретних представништава. Такође, специфичност и природа дипломатских односа између држава и међународних организација обухваћена је овом материјом. У том смислу, предмет се бави историјским развојем дипломатских и конзуларних односа у оквиру којих су настајала обичајна правила понашања, као и израдом, закључењем и примјеном конвенција које представљају формалне изворе дипломатско-конзуларног права данас. Циљ предмета је да студенти спознају карактеристике, правну природу и оквир примјене норми садржаних у оквиру дипломастко-конзуларног права, те да на основу мултидисциплинарног приступа изврше синтезу формалног и материјалног аспекта ове подгране међународног јавног права у односу на праксу дипломатских односа и конзуларних послова уопште. | ||||
Learning outcomes | ||||
Студенти треба да се упознају са појмом, садржином, правном природом и примјеном дипломатско-конзуларног права, при чему ће савладати градиво из научне области међународног права. Исчекује се да ће студенти стећи знања неопходна за разумјевање односа између држава и држава и међународних организација, као и положај физичких лица као акредитованих представника, а у смислу формалног, материјалног и практичног сазнавања правила дипломатско-конзуларног права која уређују исте. | ||||
Content | ||||
Предмет Дипломатско-конзуларно правоо се изучава активно у току семестра у оквиру петнаест наставних јединица које су класификоване на сљедећи начин: 1. Претходно одређење дипломатско-конзуларног права 2. Општи појмови дипломатије и дипломатско-конзуларног права 3. Историјски развој дипломатско-конзуларног права 4. Кодификација и извори дипломатско-конзуларног права 5. Дипломатско-конзуларно право у XIX вијеку 6. Унутрашњи органи за представљање државе у иностранству 7. Вањски органи за представљање државе у иностранству 8. Стални дипломатски односи и сталне дипломатске мисије; БКДО 9. Функције, имунитети и привилегије сталних дипломатских мисија 10. Ad hoc дипломатија и специјалне мисије; ЊКСМ 11. Представљање држава у њиховим односима са међународним организацијама; БКПД 12. Конзуларни односи и конзуларне мисије; БККО 13. Функције, имунитети и привилегије конзулата 14. Дипломатско-конзуларно право у оквиру Савјета Европе 15. Статус међународних организација у смислу дипломатског и конзуларног права | ||||
Teaching Methods | ||||
Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу. Радна дисциплина се мора одржавати у току извођења наставе и вјежби. Мобилни телефони увијек морају бити искључени у току извођења радног часа. Одговорни наставник или сарадник обавезни су удаљити са часа студенте који се не придржавају правила студирања прописаних актима Факултета и Универзитета. | ||||
Literature | ||||
| ||||
Evaluation and grading | ||||
Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години. |