Навигација

ПН20-60 - Заједничка спољна политика Европске уније

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивЗаједничка спољна политика Европске уније
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-60обавезан83П + 1В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Циљеви изучавања предмета
Циљ изучавања предмета Заједничка спољна политика Европске уније је упознавање са основним принципима функционисања једне од најзначајнијих политика у политичком систему ЕУ. ЗСП је заснована на међународном систему који подразумијева мултилатералну сарадњу, одржив економски, друштвени и еколошки развој, обезбјеђивање сигурности, независности и интегритета Уније те подстиче интеграцију свих земаља у свјетску економију. Студенти ће се кроз овај предмет упознати са дјеловањем Европске уније у свијету како би боље разумјели савремена али и будућа кретања.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће након слушања овог предмета стећи основна знања о настанку и развоју Заједничке спољне политике кроз институционалну мрежу Европске уније и моћи ће разумјети актуелна дешавања у оквиру ове политике. Што се тиче практичних знања којима ће студенти овладати, она се односе на боље разумијевање политичких одлука на нивоу Уније и бољу процјену будућих дешавања у оквиру исте. Студенти ће се оспособити и за самосталне писмене анализе.
Садржај предмета
Европска унија као стратешки актер; Свјетски интереси – односи (ЕУ-Русија, ЕУ-САД, ЕУ-Кина); Развој заједничке спољне политике ЕУ (покушаји успостављања колективне одбране прије Хладног рата, Бриселски уговор, Западноевропска унија, ЕОЗ, План Фуше, науспјешна Европска политичка сарадња; Заједничка спољна политика од Рима до Европског устава; ЗСП у Уговору о ЕЕЗ; ЗСП у Јединственом европском акту; ЗСП у Уговору из Мастрихта; ЗСП у Уговору из Амстердама; ЗСП у уговору из Нице; ЗСП у Уговору о Уставу за Европу; Институционализација заједничке спољне политике ЕУ (циљеви, инструменти, доношење одлука, органи, финансирање, безбједносна димензија); ЗСП и Лисабонски уговор; ЕССП (EEAS) као дипломатски актер Европске уније; ЗСП након Брегзита; Војни капацитети Европске уније;
Методе извођења наставе
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквијума, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.
Литература
  1. Јањевић, Милутин (2007.) Спољна политика Европске уније, Службени гласник, Београд.
  2. Грбић, Владимир; Антевски, Мирослав; Тодић, Драгољуб (2013.) Финансирање и заједничке политике Европске уније, ИМПП, Београд;
  3. Missiroli, Antonio ed. (2016.) The EU and the world: Players and Policies Post-Lisbon, European Union Institute for Security Studies, Paris.
Облици провере знања и оцењивање
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.