Навигација

Н-17 - Новинарски жанрови

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивНовинарски жанрови
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н-17обавезан33П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    Увод у новинарствоПоложен испит из наведеног предмета.
    Циљеви изучавања предмета
    Циљеви предмета Новинарски жанрови усмјерени су на изучавање различитих новинарских жанорва, њихове структуре, садржаја и функција у односу на различите врсте медија. Предметом је обухваћено изучавање новинарског стила и детерминанти значајних у контексту израде различитих медијских садржаја и медијских формата.
    Исходи учења (стечена знања)
    Од студената се очекује стицање вјештина неопходних за израду различитих медијских садржаја и медијских формата прилагођених диверегентној природи различитих медија. Студенти ће бити оспособљени за идентификацију друштвено релевантног догађаја у односу на различите факторе и вриједности, селекцију чињеница и за креирање новинарских жанрова различите комплексности (вијест, извјештај, интервју, репортажа, чланак, критика, коментар).
    Садржај предмета
    1. Медијска информација- појам, функције и детерминанте 2. Новинарска професија и новинарство 3. Писање за медије – процес креирања медијског садржаја 4. Насловни блок у штампи и најаве у електронским медијима 5. Извори информација – врсте, правила и приступи 6. Новинарски жанрови – подјела и специфичности 7. Фактографски новинарски жанрови – вијест и извјештај 8. Интервју као метод и као жанр 9. Аналитички новинарски жанрови – коментар и уводник 10. Колумна и лични став 11. Чланак – аналитички приступ и структура 12. Новинска критика – врсте, форма и стил 13. Белетристички новинарски жанрови – репортажа – специфичности, композиција и стил 14. Фељтон као новинарски жанр 15. Цртица и портрет
    Методе извођења наставе
    Настава на предмету изводиће се представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нисуприсуствовали том часу.
    Литература
    1. Петровић, Р., Арацки, З. и Јевтовић, З. (2014). Жанрови у савременом новинарству. Београд: Јасен
    Облици провере знања и оцењивање
    Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активног учешћа (до 5 бодова) и присуства настави и вјежбама (до 5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената.
    Посебна назнака
    Нема посебне назнаке за предмет.