ПН20-21 - Политички систем БиХ и РС

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Политичке науке
Назив	Политички систем БиХ и РС
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
ПН20-21	обавезан	4	3П + 1В	5.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Невенко Врањеш
Наставник/сарадник (вежбе)	Николина Бабић
Условљност другим предметима				Облик условљености
Уписан четврти семестар				Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Два су основна циљ изучавања овога предмета: први је да се студенти детаљно упознају са историјатом, уставном структуром и функционисањем политичког система Босне и Херцеговине и Републике Српске, а други је да студенти науче да критички анализирају политичке процесе који се у држави и ентитету одвијају. Политички систем Босне и Херцеговине – онакав како је конструисан у Дејтонском споразуму – специфичан је по много чему у односу на оно што се сматра уобичајеним у политичкој теорији, а збуњујући је због начина како практично функционише. Наиме, систем функционише с тако великим напрезањима и уз огроман утрошак енергије да неки чак доводе у питање дугорочну могућност опстанка тако растрошног система. Због тога студенти морају бити оспособљени да објективно поимају, анализирају и вреднују све политичке односе, процесе и структуре у БиХ и РС.
Исходи учења (стечена знања)
Кроз слушање овог предмета, писање семинарских радова и учествовање у вјежбама студенти треба да науче како да описују, анализирају и објашњавају политичке појаве и процесе, да науче да тумаче политичке мјере и акције и да науче да предвиђају њихове могуће исходе. Модерна историја Босне и Херцеговине и њеног политичког система историја је парадокса како држава не умије да буде држава; то је трагично и поучно искуство из којег се може много научити. Због тога ће се студиј бавити анализом нормативних рјешења уз анализу реалних односа те анализом теоријских конструкција уз анализу темеља на којима ти конструкти почивају. Сврха овога приступа је да се студенти обуче да самостално и без било каквих предрасуда анализирају теоријске и идеолошке моделе и практичне мјере које се предузимају како би се модели отјелотворили.
Садржај предмета
1. Теоријско одређење политике и политичког система 2. Држава и државна власт 3. Теоријско одређење уставности, законитости и владавине права 4. Историјски преглед државности и развоја политичког система Босне и Херцеговине 5. Дејтонски мировни споразум 6. Институција Високог представника за Босну и Херцеговину (OHR) 7. Подјела надлежности у Босни и Херцеговини 8. Законодавна власт у Босни и Херцеговини 9. Извршна власт у Босни и Херцеговини 10. Правосудни систем и уставно судство у Босни и Херцеговини 11. Економски систем Босне и Херцеговине 12. Брчко дистрикт Босне и Херцеговине 13. Евроатланске интеграције Босне и Херцеговине 14. Консоцијацијска демократија у Босни и Херцеговини 15. Политичке партије, избори и партиципација грађана у Босни и Херцеговини
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
Касаповић, М. (2005). Босна и Херцеговина: подијељено друштво и нестабилна држава. Загреб: Политичка култура. Марковић, Г. (2012). Босанскохерцеговачки федерализам. Београд: Службени гласник и Сарајево: University Press (одређена поглавља). Нешковић, Р. (2013). Недовршена држава. Бања Лука: Friedrich Ebert Stiftung. Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини (тзв. Дејтонски мировни споразум). Устав Републике Српске.
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова 100 (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.