Навигација

ПН20-63 - Европска унија и Западни Балкан

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивЕвропска унија и Западни Балкан
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-63изборни83П + 1В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Циљеви изучавања предмета
Кроз овај предмет студенти ће се упознати са најважнијим принципима развоја односа Европске уније са државама региона Западног Балкана. Неке од земаља које чине овај регион су на почетку изградње односа са Европском унијом тек биле изашле из рата и у њима је било неопходно промовисати демократију, владавину права, подстицати економску трансформацију, унаприједити регионалну сарадњу те дефинисати принципе односа са Европском унијом. Циљ изучавања предмета јесте упознавање студената са низом регионалних и билатералних активности како између земаља региона тако и са Европском унијом како би се обезбиједила стабилизација и омогућило придруживање Унији као и са критеријумима које је на том путу неопходно испунити.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће након слушања предмета Европска унија и Западни Балкан моћи самостално пратити литературу и анализирати актуелна дешавања из ове области. Разумјеће процес стварања трајног мира у региону и његове главне инструменте попут Споразума о стабилизацији и придруживању, његове одредбе, финансијску помоћ за спровођење реформи у циљу демократизације друштва и његове стабилизације те важност добросусједских односа у региону у које је Европска унија уложила највише напора кроз изградњу мреже регионалних иницијатива. Студентима ће знање из овог предмета олакшати будући рад због тога што су питања којима се предмет бави и више него актуелна и изузетно важна, како за БиХ тако и за остатак региона.
Садржај предмета
Развој идеје о европској интеграцији; Односи на Балкану – између сукоба и интеграције; Процес и етапе проширења Европске уније; Компаративни приступ Европске уније према другим регионима у свијету; Проширење Европске уније и Западни Балкан; Европска перспектива региона (Самит у Португалу, Самит у Загребу, Самит у Солуну, Декларација из Софије...) Претприступни критеријуми; Процес стабилизације и придруживања; Споразум о стабилизацији и придруживању (основне карактеристике Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и земаља региона Западног Балкана); Случај Косова у европској интеграцији; Економска и финансијска сарадња Европске уније са Западним Балканом; Регионалне иницијативе на Западном Балкану (SEECP, RCC, CEI, AII, EUSDR, BP, RYCO, V4, WBF, BBP, MARRI, CEFTA, ISRBC, SELEC); Регионална сарадња на Западном Балкану као инструмент за одржавање мира и развоја; Перспектива проширења ЕУ на Западни Балкан; Будућност Европске уније.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. Европска комисија: Вјеродостојна перспектива проширења за Западни Балкан и појачано ангажовање ЕУ на Западном Балкану, (2018) Стразбур;
  2. Лопандић, Душко (2017.) Европска унија и Србија – ново време и ново окружење, Европски покрет у Србији, Београд;
  3. Лопандић, Душко (2007.) Реформа Европске уније, Западни Балкан и Србија – закаснела интеграција, Европски центар за мир и развој, Београд;
  4. Спољнополитичке свеске 3, Будућност Европске уније и Западни Балкан – поглед из Србије, (2016.) ФЕС, ЕПС, ФМО, Београд.
  5. Извјештаји о годишњем напретку земаља региона Западног Балкана ка Европској унији које објављује Европска комисија.
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквијума, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквијума по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.