Лакше до Болоње

ЗАВРШЕН НАУЧНИ СКУП „БАЊАЛУЧКИ НОВЕМБАРСКИ СУСРЕТИ“

ЛАКШЕ ДО БОЛОЊЕ

Реформа образовања је прави изазов за наш простор и увјерен сам да смо успјели да дамо одговоре бар на нека питања у вези са болоњским процесом. рекао проф. др Драго Бранковић

БАЊА ЛУКА, 13. 11. 2006. - Пленарном сједницом на којој су усвојени извјештаји о раду секција и сумирана сазнања о дометима и значају овогодишњег окупљања, у Бањој Луци је у суботу завршен велики дводневни научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети“.

Скуп је по седми пут организовао бањолучки Филозофски факултет и ове године је имао међународни карактер. Основна тема „Култура и образовање“ разрађивана је у секцијама, у оквиру осам подтема.

- Ово је највећи научни скуп одржан на ову тему код нас и у окружењу. Поднесен је 101 реферат еминентних научних радника из Србије, Хрватске, Италије, Словеније, Бугарске, Републике Српске и Федерације БиХ. Основна тема скупа и њене подтеме освијетљене су са више аспеката, и ми можемо бити задовољни дометима овогодишњих сусрета - казао је, затварајући скуп, декан Филозофског факултета у Бањој Луци проф. др Драго Бранковић.

Он очекује да ће резултати овог скупа изазвати пажњу стручне и шире јавности, посебно ако се има у виду да је тема „Култура и образовање“ посебно актуелна у земљама региона у којима се проводи свеобухватна реформа образовног система.

Питање образовања је прави изазов за наш простор, јер смо се прихватили провођења болоњског процеса. Увјерен сам да је наш научни скуп дао бар неке одговоре на бројна питања у вези са Болоњом - рекао је Бранковић.

Једна од секција, која се наглашено бавила питањима реформе образовања, јесте секција за социологију, с темом „Традиција и модернизација у култури и образовању“, која је посебну пажњу посветила питањима производње фундаменталних знања, те журналистичкој култури.

Секција за педагогију је, у оквиру 19 поднесених реферата, покушала да освијетли тему „Образовање и култура - изазови 21. вијека“, а секција за социјални рад „Културу и образовање у социјалном раду“.

Посебно изазовну тему имали су учесници секције за историју, који су се бавили „Памћењем и заборавом“. Секција за филозофију је разматрала проблеме „Филозофије и идеје хуманитета“, а секција за језик „Конкуренцију језичких јединица“. Судећи према броју поднесених реферата (по 20), највеће интересовање владало је за рад секције за психологију („Психолошка истраживања културе и образовања“) и секције за књижевност („Књижевно дјело Бранка Ћопића“).

Интересовање јавности изазвала је тема секције за књижевност, чијем су раду посебан шарм дала и четворица чланова Академије наука и умјетности Републике Српске: Бранко Милановић, Светозар Кољевић, Рајко Петров Ного и Љубомир Зуковић. Договорен је сљедећи скуп, са новим, актуелним и изазовним темама.

МАЊЕ СТРЕПЊЕ

Министар просвјете и културе Аитон Касииовић није крио задовољство.

- Након што сам чуо ваше извјештаје и увјерио се да се најеминентнији научни радници баве темама које су кључне за наш систем образовања, признајем да мање стрепим од спровођења бо лоњског процеса - рекао је Касиповић и захвалио организаторима и учесницима су срета, жалећи што није био у прилици да прати први дан ра да. У шали је додао да би за њега било боље да је у петак био на овом скупу, него на сједници Владе.