Министар науке и технологије Јасмин Комић са сарадницима у радној посјети Универзитету у Бањој Луци

Министар науке и технологије у Влади Републике Српске проф. др Јасмин Комић са помоћницима: мр Биљаном Војводић и др Синишом Марчићем боравио је данас у радној посјети Универзитету у Бањој Луци и том приликом са руководством Универзитета на челу са ректором проф. др Станко Станићем, те проректорима проф. др Валеријом Шаулом, проф. др Симом Јокановићем, проф. др Миланом Матаругом и проф. др Драшком Маринковићем разговарао о развоју науке, односно научно-истраживачког рада на Универзитету, али и учешћу у заједничким пројектима, улагањима у науку и унапређењу научно-истраживачког рада како на Универзитету тако и у РС у цјелини, те о бројним другим актуелним питањима из ове области.

Будући да је директан повод за организовање овог састанка било договарање будућих заједничких корака на реализацији Акционог плана Универзитета у Бањој Луци урађеног на основу Закључака са тематске сједнице Сената и Проширеног колегијума на тему „Наука на Универзитету“, управо је овој теми посвећено највише пажње.
Представљајући поменути Акциони план, проректор за научно-истраживачки рад проф. др Милан Матаруга је нагласио да се све наведене активности могу разврстати у пет области, те да је кроз сваку од њих проткана сарадња Универзитета и Министарства науке и технологије: „Прва од тих група активности односи се на израду стратешког документа развоја науке који ће постати саставна компонента стратегије развоја Универзитета на којој се већ ради. Други сегмент је посвећен интеграцији научно-истраживачког рада на нивоу Универзитета и већој сарадњи организационих јединица на том пољу. Сљедећи сегмент односи се на израду интерних универзитетских прописа гдје је акценат стављен на израду мастер рада и докторске дисертације. Четврта компомента тиче се презентације, подршке и стумулисања квалитетних резултата из области научно-истраживачког рада, а пета димензија овог акционог плана јесте сарадња са привредом, односно трансфер знања са Универзитета на привреду“.

Министар Комић је истакао да је у Министартву, након разматрања Акционог плана, оцијењено да су Универезитет и Министартво на заједничком задатку. Истичући да је Универзитет значајан партнер Министартва у остваривању циљева и задатака научно-истраживачког рада, посебно у домену подизања његовог квалитета, односно онога што се у том квалитету зове – изврсност, министар је додао да се „без обзира на постојећа финансијска и сва друга ограничења,требају заједнички тражити начини за значајније позиционирање науке на Универзитету и у РС у цјелини на европском простору, те да је у том смислу јако битно учешће у пројектима попут „Хоризонта 2020".

Представници Министарства су подсјетили на још неке пројекте које Министарство реализује попут Центра за сциентометрију, али и на пројекат формирања конзорцијума који сачињавају респектабилне академске институције из Европе, а у коме ће се као партнери наћи и Универзитет у Бањој Луци и Министарство науке и технологије, те представници пословне заједнице, невладиног сектора и синдиката и чији су фокус земље Западног Балкана. Циљ пројекта, како је истакнуто, јесте да се кроз десет различитих пакета понуде алтернативе рјешавања проблема развоја земаља Западног Балкана у областима као што су финансије, људски ресурси, тржиште рада и др.

Улагање у област науке је, такође, била једна од неизбјежних тема састанка у Ректорату Универзитета. Уз констатацију да би она требала бити знатно већа од постојећих, изражено је очекивање да ће и пословна заједница у будућности бити у прилици да повећа издвајања за научно-истраживачки рад. „Треба створити амбијент, односно развити схватање да је издвајање за науку улагање, а не трошак“, нагласио је министар Комић. На стастанку је било ријечи и о досадашњем стипендирању младих научника и научно-истраживачког рада, а ректор Станко Станић је изразио очекивање да ће у будућности из буџета предвиђеног за науку бити издвајана доста значајнија средства за истраживачке пројекте који се раде у оквиру докторских студија, односно израде докторских дисертација на Универзитету у Бањој Луци. 

Проректор Матаруга је истако да се на Универзитету у Бањој Луци, без обзира на финансијска ограничења, чине максимални напори да се научно-истраживачки рад унаприједи, те да се одређени резултати већ примјећују“: Дефинитивно постоји потреба да од власти тражимо значајнија издвајања за науку, али сматрамо да се и у постојећим финансијским оквирима може много тога урадити. Полазећи од таквог става, ми на Универзитету у Бањој Луци смо предузели низ активности с циљем препознавања научне изврсности, промоције научно-истраживачког рада на Универзитету у Бањој Луци и подршке и мотивисања свих оних који заиста вриједе у области научно-истраживачког рада да у што већој мјери искажу свој потенцијал“. На крају састанка који је обострано оцијењен као врло продуктиван, договорено је да теме о којима је било ријеч на данашњем састанку буду разматране и на сљедећој сједници Ректорске конференције Републике Српске, а све у циљу унапређења научно-истраживачког рада, односно стављања науке у функцију развоја друштва и отварања нових радних мјеста.