Одржана радионица „Високо образовање и тржиште рада“
Универзитет у Бањој ЛуциОпштеУ просторијама Ректората Универзитета у Бањој Луци 28.10.2015. године одржана је радионица на тему „Високо образовање и тржиште рада“. Радионица је била намијењена наставницима, сарадницима и студентима јавних и приватних високошколских установа, предстаницима надлежних министарстава, агенција, завода, трговачких комора, уније послодаваца и невладиних организација које се баве питањима повезивања тржишта рада и образовних институција.
Радионицу су заједнички организовали Универзитет у Бањој Луци, Група експерата за реформу високог образовања у Босни и Херцеговини и Еразмус+ канцеларија у Босни и Херцеговини. У својству домаћина, скуп су поздравили проф. др Валерија Шаула, проректор Универзитета у Бањој Луци, г. Јелена Шантић-Стефановска, члан Групе експерата за реформу виског образовања у Босни и Херцеговини и г. Суад Мухибић, руководилац Еразмус+ канцеларије у Босни и Херцеговини.
Посебан гост и предавач био је проф. др Хозе-Хинез Мора Руиз (Jose-Gines Mora Ruiz), пензионисани професор Универзитета из Валенсије (Шпанија) и Универзитетског колеџа из Лондона (Институтa за образовање UCL).
Радионица је организована у склопу пројекта „Мисија техничке помоћи“ (ТАМ-Technical Assistance Mission), који финансира Европска унија, преко своје надлежне агенције (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency-EACEA).
Међународни експерт, проф. др Руиз Мора, представио је резултате неколико обимних истраживања на поменуту тему коју су надлежне агенције Европске уније и поједини истраживачки центри различитих европских универзитета провели у неколико држава Европе. Резултати истраживања показују да су проблеми адекватног повезивања тржишта рада и високог образовања заједнички за све универзитета у државама Европе у свим епохама њиховог развоја. Разлози за то су, између осталог, динамичне промјене структуре и захтјева тржишта рада, појава нових занимања, технолошки развој, различите могућности запошљавања и самозапошљавања, као и традиционалистички приступ схватању улоге и мисије универзитета у друштву.
Могућности запошљавања дипломираних студената и квалитет компетенција које они стичу завршетком студија треба да буду у фокусу модерног универзитета, који се прилагођава условима привредног развоја средине у којој дјелује и који тиме доприноси њеном развоју. То све треба посматрати у контексту економског и индустријског развоја конкретне заједнице и њених специфичних капацитета и потреба.
Подстицање могућности запослења дипломираних студената током њиховог цјелокупног радног вијека, као циљ држава које представљају, поставили су и министри образовања земаља чији универзитети чине тзв. Европски простор високог образовања (у Завршном акту министарстског састанка одржаног у Јеревану 14. и 15.5. 2015. године). Том циљу треба да послуже интензивније везе између високошколских установа и тржишта рада, добар баланс изнеђу теоретског и практичног рада, те подстицање иноваторства и предузетништва. Међународна мобилност, те обављање праксе у компанијама и другим субјектима пословног окружења, такође доприносе повећању могућности запошљавања дипломираних студената. При томе је веома важно да се наставни кадар на универзитетима упоредо са процесом едукације (преноса знања и потребних вјештина студентима) брине и о културном и личном развоју студената, развоју њиховог критичког мишљења, те припремама за иновације и прилагођавање конкретним задацима који их очекују у пракси.
Током радионице је истакнуто да кроз постојеће институционалне механизме треба квалитативно и квантитативно интензивирати консултације између универзитета и пословне заједнице, како у припреми нових или измјенама постојећих наставних планова и програма, у обезбјеђивању практичног рада за све студенте и могућности стажирања у институцијама партнерима. Тиме би се повећао квалитет рада високошколских установа и њихов углед у заједници, што би мотивисало будуће генерације да се школују управо на тим универзитетима. Такође је потребно усвајати нове методе подучавања у наставном процесу, обезбиједити цјеложивотно учење наставног кадра, одржавати везе са дипломираним студентима (кроз alumni асоцијације) и на одговарајући начин пратити њихове каријере, те на основу тако добијених података кориговати постојећу праксу и/или планирати стратешке правце даљег развоја.