Медицински факултет обиљежио 46 година постојања

Свечана академија поводом 46 година успјешног рада Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци (УНИБЛ), на којој су промовисани дипломирани доктори медицине, денталне медицине, мастери фармације и дипломирани медицинари здравствених наука, који су студије завршили у протеклих годину дана, одржана је 15. новембра 2024. године у Културном центру ,,Бански дворˮ.

Ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин навео је да Медицински факултет предњачи у научној изврсности.

„У научним публикацијама Медицински факултет учествује са 30 до 40 одсто укупних научних публикација у референтним научним часописима. Друга ствар по којој Медицински факултет предњачи је излазак на тржиште и пружање услуга на тржиштуˮ, рекао је Гајанин.

Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске доц. др Жељко Будимир рекао је да 46 година рада Медицинског факултета показује да високо образовање у Бањој Луци и Српској има озбиљну традицију.

Он је нагласио да је Медицински факултет посебно значајан за ресорно министарство и високошколско образовање у Републици Српској јер кроз своја истраживања помаже бољем рангирању у референтним међународним часописима.

Будимир је навео да је извођење студија на енглеском језику за стране студенте Медицинског факултета јако важно, те додао да студијски програми ове установе захтијевају веће смјештајне капацитете и боље лабораторије.

„Мислим да ћемо кроз одређена кредитна средства бити у прилици да наредних година покушамо да реализујемо пројекат медицинског кампуса на Паприковцуˮ, казао је.

Министар здравља и социјалне заштите Српске Ален Шеранић истакао је да је Медицински факултет врло значајан јер многе иницијативе за унапређење система здравства долазе са те установе.

Декан Медицинског факултета УНИБЛ проф. др Ранко Шкрбић изјавио је да овај факултет школује здравствене раднике свих профила који су најважнији ресурс здравственог система.

„У посљедње вријеме интензивно се припремамо за самоевалуацију међународне акредитације коју смо пријавили Агенцији за високо образовање у Мађарској, која је за овај дио Европе надлежна. Желимо да у наредним мјесецима добијемо акредитациону звјездицу да можемо несметано и даље да радимо и будемо препознати на мапи Европе и свијетаˮ, истакао је Шкрбић.

Он је додао да Медицински факултет у свом Центру за биомедицинска истраживања запошљава најбоље студенте и стручњаке, те да се ту настоје пружити највиши стандарди научноистраживачког рада.

Признања за најбоље студенте

Студент генерације Златко Павловић, који је дипломирао са просечном оцјеном 9,96, истакао је да планира наставити школовање на факултету.

 „Ако имате јаку амбицију, све је могуће. Планирам да се усмјеравам у клиничком смјеру. Занима ме више области, а већ сам ангажован на Факултету као стручни сарадник на Анатомијиˮ, рекао је Павловић.

Поред студента генерације, најбољим студентима свих девет студијских програма уручене су награде за академска постигнућа. Међу њима су: Виолета Крнетић (Дентална медицина), Андреја Јотановић (Фармација), Тијана Винчић (Радиолошка технологија), Драгана Пејовић (Физиотерапија), Сања Берић (Медицинска лабораторијска дијагностика), Ксенија Маринковић и Бојана Миљановић (Санитарно инжењерство), Ања Малбашић и Јелена Митрић (Бабиштво) и Виолета Вељанчић (Сестринство).

Награде за научни рад

Током свечаности награде су уручене и професорима и асистентима за изузетан научно-истраживачки рад. Награде за публикације у часописима са највишим импакт фактором добили су проф. др Пеђа Ковачевић, доц. др Анђелка Рачић, проф. др Владан Мирјанић и мр Нина Окука. За највећи број цитата као први аутори награђени су доц. др Милкица Грабеж, доц. др Реља Суручић и доц. др Саша Марин.

Свечаности су присуствовали и проректори Универзитета проф. др Далибор Кесић, проф. др Кристина Пантелић Бабић и проф. др Александар Остојић, генерални секретар мр Ђорђе Маркез и други гости.

Фото: Д. Десница