Навигација

Н20-36 - Међународни односи

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивМеђународни односи
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н20-36обавезан63П + 1В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Циљеви изучавања предмета
Разумијевање процеса у међународним односима и њихов све сложенији облик у савременом свијету. Историјски преглед и периодичне промјене у међународним односима, настанак и развој дисциплине с посебним освртом на 20. и 21. вијек. Анализа структуре, процеса и законитости у међународним односима кроз посматрање и анализу основних елемената система међународних односаа – система држава и међународних организација и њихових циљева, понашања држава и интеграционих процеса, утицај других субјеката међународних односа - народа, недржавних покрета, и релгиозних организација, невладиних и антивладиних покрета, међународног јавног мњења, као и фактора попут гоеграфског, технолошког, војног. Упознавање са савременим приступима и методологијом анализи међународних односа. Анализа улоге моћи и силе у међународним односима, приступ националној и међународној безбједности, конфликтима у међународним односима с посебним освртом на рат.
Исходи учења (стечена знања)
Оспособљеност за разумијевање процесаи дешавања у међународним односима, теоријске и политчке основе, утицај субјеката и фактора међународних односа у тим процесима. На основу тога анализа ситуација и предвиђање процеса. Примјена анализа у оквирима самосталног бављења појавама из ове области, компетенције за учешће у домаћим и међународним научним пројектима који се организују у складу са тематиком овог предмета, развијање способности за истраживања и критичко посматрање међународних односа икоришћење основних знања у пракси. Анализа међународних односа и утицајаза потребе домаћих институција, анализа међунардоних односа у циљу активног и конструктивног учешћа држава у међународним односима, експертске и консултантске анализе, као и развој академског приступа међународним односима у правцу научно-истраживачких циљева и спровођења образовног процеса.
Садржај предмета
• Увод и историјски преглед развоја међународних односа; основни појмови и категорије и разликовање појмова: међународни односи – меуђнародно право; разлика приступа међународни односи -спољна политика, дипломатија, предмет изучавања у међународним односима • Основи изучавања међународних односа, дефиниција МО, појава науке о МО, одређење и предмет науке о МО • Методологија истраживања и анализа у међународним односима • Субјекти међународних односа • Фактори међународних односа • Моћ, сила и интереси у међународним односима; • Теоријски приступ међународним односима • Међународни предак, појам и испољавање типова међународног поретка; • Утицај глобалних односа и процеса: промене у међународном систему или промена система – глобализација свјетске политике; • Структура и распоред моћи у међународним и глобалним односима:географски, демографски, еколошки,војни фактор у савременим међународним односима. • Национална и међународна безбједност и главни безбједносни изазови и пријетње у међународним и глобалним односима • Међународни односи и глобалне кризе: • Савремено међународно право и међународни односи • Међународна етика и њена улога у међународним односима
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. 1. Аћимовић, Љ. (1987). Наука о међународним односима: Теорије и истраживачки правци. Београд: Научна књига-Институт за међународну политику и привреду.
  2. 2. Димитријевић, В. и Стојановић, Р. (1996). Међународни односи. Београд: Службени лист.
  3. 3. Нај, Џ. (2006). Како разумевати међународне сукобе. Београд: Стубови културе
  4. Вукадиновић, Р. (2004). Међународни политички односи. Загреб: Политичка култура.
Облици провере знања и оцењивање
Посебна назнака
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.