Навигација

ММ-2 - Међународно право

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије другог циклуса
Студијски програмПолитикологија
НазивМеђународно право
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ММ-2обавезан1П + В8.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан девети семестарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Предмет се бави међународним правом као посебном правном облашћу, у оквиру које се ставља акценат на изучавање међународног јавног права уопште. Садржински, предмет можемо подјелити у три области: 1) правно-теоријско одређење, природа, садржина и извори међународног права, међународноправне теорије и посебна доктринарна питања, 2) појам и структура међународне заједнице, аспекти међународноправног субјективитета, објекти, разграничење надлежности и одговорност у међународном праву и др.; 3) разматрање важења и примјена међународног права те ријешавање спорова и проблеми рата у међународном животу, општа питања заштите људских права и др.. Предмет се бави теоријским проблемима науке о међународном праву, историјским развојем међународних односа и међународног јавног права, као и његових подграна, те савременим међународноправним системом и позитивно-правним међународним актима. Предмет међународно право обједињује теоријско-правне, упоредно-правне, емпиријске, историјске, философске, социолошке, политиколошке и правно-политичке аспекте изучавања материје међународног јавног права.
Исходи учења (стечена знања)
Исход учења је стицање знања из области међународног јавног права и синтетизовање савладане материје са предходним знањима из других предмета које је студент апсолвирао. Такође, један од битних исхода је и изградња сопственог мишљења у вези предметне материје, као и савладавање теоријских дилема у кореспонденцији са практичним приступом, те савладавање методолошких основа у изучавању предмета уопште, како би студент могао користи стечена знања и вјештине у самосталном изучавању ове сложене и динамичне цјелине, али и науке уопште.
Садржај предмета
1. Појам, међународног права и одређење међународноправног поретка, 2. Еволуција међународне заједнице; правне и политичке контроверзе, проблеми и процеси, 3. Однос међународног и унутрашњег права; теорија и пракса, 4. Извори међународног права; појам, класификација и кодификација, 5. Међународно уговорно право; закључење, примјена и ревизија међународних уговора, 6. Територија у међународном праву; државна територија, границе, ријечна област, поморска област, ваздушни простор, космос, 7. Појам субјеката међународног права; држава у међународном праву, врсте држава и елементи државе, 8. Права и дужности државa, проблеми суверености држава, признање државе, признање владе, сукцесија држава, 9. Квазидржаве као субјекти међународног права; неопротекторати, државотворни ентитети, интернационалне територије, 10. Правни субјективитет међународних организација – појам, природа, елементи и врсте, 11. Организација уједињених нација. Европска унија, Савјет Европе,12. Мирно ријешавање спорова у међународном праву; дипломатска средства и међународни судски органи, 13. Општа питања међународне заштите људских права, историјски развој, дефинисање и класификација, 14. Одговорност појединца у међународном праву; међународно кривично право и међународно кривично правосуђе, 15. Међународно ратно право; оружани сукоби, правила ратовања и лица, установе и објекти заштићени у оружаним сукобима
Методе извођења наставе
Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу. Радна дисциплина се мора одржавати у току извођења наставе и вјежби. Мобилни телефони увијек морају бити искључени у току извођења радног часа. Одговорни наставник или сарадник обавезни су удаљити са часа студенте који се не придржавају правила студирања прописаних актима Факултета и Универзитета.
Литература
  1. Љ. Мијовић, Основе међународног јавног права 1, Comesgrafika, Бања Лука 2019.
  2. Љ. Мијовић, Основе међународног јавног права 2, Comesgrafika, Бања Лука, 2019.
  3. Б. Кривокапић, Међународно јавно право, Београд, 2017.
  4. С. Аврамов – М. Крећа, Међународно јавно право, Београд, 2008.
  5. В. Ђ. Деган, Међународно право, Ријека, 2000.
Облици провере знања и оцењивање
Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години. Ако студент поново похађа предмет у наредној школској години, тад мора (поново) радити и писмене тестове.