Навигација

ОА19АУНВ - Архитектура и умјетност Новог вијека

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмАрхитектура
НазивАрхитектура и умјетност Новог вијека
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ОА19АУНВобавезан33П + 0В4.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    за похађање, предиспитне обавезе на нижим предметима Архитектуре и умјетности за полагање, положени нижи предмети Архитектуре и умјетностиНема.
    Циљеви изучавања предмета
    Проучавање и савладавање развоја архитектонског и умјетничког стваралаштва током Новог вијека, као и савладавање принципа естетике и философије тог доба. Упознавање са друштвеним условима који су довели до појаве ренесансе, као прекретнице у развоју друштва у цјелини.
    Исходи учења (стечена знања)
    Стицање знања о развоју архитектуре, урбанизма и умјетничког стваралштва у Новом вијеку. Изучавање естетике и философије Новог вијека. Естетичке рефлексије о променама у схватањима у односу на Антику и Средњи виек у анализи архитектонских дела умјетности, осврт на промене у философско-естетичким схватањима феномена лепог у Антици и средњем веку. Стварање интегралне слике архитектуре и умјетности насталих у слиједу након Старог и Средњег вијека. Савладавање анализе архитектонских и умјетничких дјела кроз разумијевање естетске анализе Новог вијека. Упознавање са значајним друштвеним дешавањима који су услиједили појавом ренесансе - реформација и контрареформација, индустријска револуција. Савладавање теорија о архитектури и граду, примјени и трансформацији античких идеја о простору, архитектонској форми, техникама грађења и стилским облицима, припрема за нову, савремену философију архитектуре. Разумијевање историцизама XVIII и XIX вијек у архитектури и умјетности, као и коријена модерне архитектуре.
    Садржај предмета
    Архитектонско и умјетничко стваралаштво Новог вијека. Паралелно праћење развоја умјетности, архитектуре и естетских принципа и философије тог доба, кроз цијели семестар. Друштвени услови који су довели до појаве ренесансе. Хуманизам као база за ренесансно стваралаштво. Уомо универзале. Стварање ауторске архитектуре. Перспектива и друге помоћне дисциплине у архитектури. Ренесансне теорије о архитектури и идеалним градовима. Преглед ренесансног стваралаштва у Италији. Филипо Брунелески. Леон Батиста Алберти. Донато Браманте. Рафаел. Балтазаре Перуци. Ђулио Романо. Микеланђело Буонароти. Антонио Паладио. Остали аутори у Италији. Преглед ренесансног стваралаштва у Италији и другим европским земљама – Француска, Енглеска. Маниеризам. Друштвени услови који су довели до појаве барока. Реформација и контрареформација. Психолошки доживљај барокне архитектуре и урбанизма. Реализација ренесансних идеја о граду у бароку. Преглед барокне архитектуре у Италији. Ђакомо Бароци да Вињола. Бернини и Боромини. Остали аутори у Италији. Преглед барокне архитектуре у осталим европским земљама: Енглеска, Француска, Њемачка, Аустрија, Русија. Барокни урбанизам. Архитектура историцизма. Индустријска револуција и коријени модерног доба. Преглед архитектуре XVIII и XIX вијека у европским земљама. Реконструције европских градова XIX вијека. Почетак савременог доба.
    Методе извођења наставе
    Предавања, семестрални задаци (графички радови, макете, есеји), екскурзије, консултације
    Литература
    1. Traktenberg, M. Hajman, I. Arhitektura od preistorije do postmodernizma,Građevinska knjiga, Beograd, 2006.
    2. Kostof, S. A History of Architecture, Settings and Rituals, Oxford University Press, (više izdanja)
    3. Grupa autora, Atlas arhitekture 1 i 2, Građevinska knjiga, Beograd, 2005.
    4. Janson H. V. Istorija umjetnosti. Beograd, 2016.
    5. Гилберт. К./Кун.Х. Историја естетике. Култура/Завод за издавање уџбеника. Београд/Сарајево, 1969.
    Облици провере знања и оцењивање
    Усмени испит
    Посебна назнака
    Нема.