СР1-1 - Увод у политичке науке

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Социјални рад
Назив	Увод у политичке науке
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
СР1-1	обавезан	1	3П + 1В	4.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Владе Симовић
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметима				Облик условљености
Уписан први семестар.				Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука
Циљеви изучавања предмета
Увод у политичке науке један је од темељних политиколошких предмета и због тога се изучава у првој години студија. У оквиру Увода у политичке науке студенти се упознају са основама науке о политици и најважнијим политичким феноменима. Ријеч је појавама попут политике, државе, моћи, демократије, елита, идеологије, партија, лидерства, политичке културе и глобализације. Основни циљ предмета Увод у политичке је да оспособи студенте за даљи рад и савладавање осталих политиколошких предмета.
Исходи учења (стечена знања)
По успјешном завршетку предмета Увод у политичке науке студент стиче и развија одговарајуће знање и способности неопходне за даљи наставак студија у оквиру уписаног студијског програма.
Садржај предмета
1. Појам и научни карактер политике 2. Политика као наука, вјештина и професија 3. Политичка парадигма, критичко мишљење и конзервативизам 4. Платон и Аристотел о политици 5. Стари Рим и хришћанство 6. Макијавели, Хобс и Лок 7. Држава благостања и неолиберализам 8. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 9. Друштвена моћ и политичка власт 10. Политички интереси и владавина права 11. Политички и социјални конфликти 12. Политичка лојалност 13. Политички плурализам и политичке партије 14. Политичка култура 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум)
Методе извођења наставе
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
Литература
Поплашен, Никола (2002) „Политичке и правне теорије: хрестоматија“, Универзитетска књига, Бања Лука (од 7 до 62, од 85 до 168, од 272 до 282 и од 321 до 558 странице)
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.