ПН20-18 - Парламентаризам
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Политичке науке | |||
| Назив | Парламентаризам | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| ПН20-18 | обавезан | 3 | 3П + 1В | 6.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан трећи семестар | ||||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет изучава настанак и функционисање институције модерног парламента која се налази у центру савремене представничке демократије. Парламент је најважнија демократска институција у парламентарним системима и представља изборну вољу сувереног народа. Због тога је циљ овог предмета усмјерен ка томе да студенте научи шта је то парламент, како је он настао и како функционише, шта су то парламентарни системи, како су они настали и како функционишу. Циљ је и да се студенти компаративно упознају са најзначајнијим парламентарним системима свременог демократског свијета. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| По завршетку предмета студенти су оспособљени за аналитичко и компаративно сагледавање савремених парламената и парламентарних система. Они ће да развију знање довољно за разумијевање најважнијих надлежности парламента у које спадају: избор и разрешење владе, надзирање и контрола владе, парламентарно дебатовање , усвајање буџета, доношење закона, политичко представљање, политичко образавње и обезбеђивање легитимитета власти. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Садржај предмета по недјељама: 1. Представљање, политички субјекти и одређење парламентаризма 2. Настанак парламената, парламенти унутар различитих облика владавине и најважнији појмови 3. Парламентаризам и избори 4. Структура и састав парламената, функције парламената и начини доношења одлука у парламентима 5. Однос између парламената, извршне и судске власти 6. Парламенти и парламентаризам у дигитално доба: стање и могућности развоја 7. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 8. Парламентаризам у Великој Британији: модел савременог парламентаризма 9. Парламентаризам у Њемачкој: парламентаризам у условима посттоталитарног насљеђа 10. Парламентаризам у Шпанији: парламентаризам у условима регионалне државе монархистичког уређења 11. Парламентаризам у Италији: парламентаризам у условима регионалне државе републиканског уређења 12. Парламентаризам у Белгији: парламентаризам у условима институционализоване консоцијације 13. Парламентаризам у Босни и Херцеговини: парламентаризам у условима радикалних подјела и надгледаног суверенитета 14. Парламентаризам у Јапану: парламентаризам у условима азијског свијета 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум) | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита | ||||